DVORCAFE
Dobro došli na forum DVORCAFE.
Da biste mogli pristupiti i videti sav forum morate biti registrovani kod nas.
Registracija je besplatna.
Dođite da se družimo.

DVORCAFE TIM
DVORCAFE


 
PrijemKalendarGalerijaFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaRegistruj sePristupi
RADIO NOVI GRAD
BRZI ČET DVORCAFE
Zadnje teme
NAŠI BANERI
Image and video hosting by TinyPic


NAŠ BANER MOŽETE
PREUZETI  OVDJE



NAŠI PRIJATELJI







Shrani.si



banner

Shrani.si




Beograd Online - TV i Radio




VIŠE INFORMACIJA OVDJE




Poslanici naj aktivniji meseca
milan08
 
krstanl
 
nebitan
 
Milo44
 
muftakis
 
SuperHikNik
 
bacom68
 
valter2006
 
sallegrof
 
Lucky1
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 34 korisnika na forumu: 3 Registrovanih, 0 Skrivenih i 31 Gosta

matematika, milanbrka123, sallegrof

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 138 dana 15/12/2010, 01:00
Statistike
Imamo 8990 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je boza1973

Naši korisnici su poslali ukupno 96631 članaka u 5317 teme
Similar topics

    Share | 
     

     Rade Drainac

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    uafpvnapv
    Pravnik foruma
    Pravnik foruma


    Broj poruka : 43040
    Points : 58403
    Reputation : 17
    Datum upisa : 25.03.2010

    PočaljiNaslov: Rade Drainac   10/3/2012, 23:31

    EROTIKON

    Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.

    Noću niz ulice gradske na prstima nosim mesec
    i tugu ostavljam pod prozorima izgubljenih žena.

    Dao bih sve a ništa nemam.
    Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.

    ***

    U aprilske noći ja sam mesečar pijani
    od meseca punog duša mi se žuti
    u čežnju cvetova rani.

    A kad usnim
    plašim se da me ne sahrani
    vizija neke žene i tamni sobni kuti.

    ... Čudni su aprilski dani...

    Izgubio sam pojam vremena na plavom krugu neba,
    na dlanu bore ocrtavaju pređene puteve.
    na ogledalu spazih jesen i lišće u jezeru očiju.

    Ne plačem:
    oko mene šume besmrtne strofe ljubavi.

    Još jednu pesmu,
    mala rađajuća ptica sutra će me natpevati
    i ja ću utonuti u crne šume prolaznosti...
    Nazad na vrh Ići dole
    Pogledaj profil korisnika
    uafpvnapv
    Pravnik foruma
    Pravnik foruma


    Broj poruka : 43040
    Points : 58403
    Reputation : 17
    Datum upisa : 25.03.2010

    PočaljiNaslov: Re: Rade Drainac   10/3/2012, 23:32

    LJUBAV, MARIJA

    Nije u pitanju providna tajna koju verglaju jevanđelja:
    Ljubi svet!
    U meni je ogledalo svih ljubavi.
    I nije stvar u tome da li sam nov ili star,
    No uzbuna bela kao cvet:
    Postići harmoniju čije se munje ukrštaju preko našeg neba.

    Ovde sve poetike poniru kao ljubičaste magle:
    Kada će jednom potonuti tiranije
    I sutonima svih ljudskih beda zarđati noževi naših snova?

    Svirepu stvarnost dočarati u ovoj niziji,
    U kojoj ljudske baruštine truju sve horizonte.
    I ovde moja vera krvari kao rana!
    I sve sumnje lice na otkačene revolvere!

    Smej se!
    Plači!
    Često te komedije prevazilaze razum:
    Život nam dajte!

    Crvena čeljust budućnosti galvanizuje mi mozak.
    Nek struje vode!
    Nek se raduju putnici!
    I nek bude blagoslovena zemlja što miriše na gnoj!
    Iz naših vrtoglavica dunuće orkani:
    Budalo! šta imas od beskonačnosti?

    Kao prasnike ruža vetrovi će doneti daleka buđenja.
    Zašto onda da budemo tesni kao grobnice?
    Želiš Semiramidine vrtova koji se njišu između neba i zemlje,
    Između svih pojmova o snu i javi,
    I kao upaljen kreč muči te jedini san
    Da se udaviš u belini života...

    Na ovim drumovima, drugovi, u ljubavima tražimo isceljenje.
    Hej, budućnosti! Ako zaista nikada ne umireš,
    U maramicu pretvori moje bdenje
    Srce da mi ne prozebe!
    Kao da hodam između upaljenih jablanova.
    Na jednoj sam obali crvenoj kao koral.
    Nemoguće je zamisliti budućnost izvan oblika beskrajne dobrote.
    Meke kao trava.
    Na ovom drumu jedino sigurno koračamo ka ženi.
    Znam da će me jutro onesvestiti u proplanku njene kose.
    Neka bude!
    Ni jedno stablo ne šumi tako kao lišće naše krvi.

    Mužastven kao zemlja, iz mene se dime krateri ljubavi.
    Ako je ogledalo duša, ja bih na tvojoj koži napisao samo jednu reč:
    Podlac!
    Sve tvoje snove bih dao za šaku skakavaca.
    Bezumnice!
    Kad meso govori otvori usta kao mastan molitvenik.
    Ne vidim ti dušu ali ti truli zubi potsećaju na oronuli peščar.
    Tvoji plašljivi snovi o bogu liče na štenaru.
    Jezik ti je stub izdajstva.
    Slobodno priđi!
    Priđi javno!
    Hodnici ljubavi su najtrijumfalnije kapije.

    Što ubuduće da stvaramo jezuitskim misterijama?
    Mesnati nož u utrobi žene najlepši je cvet
    I sve zaslepljujuće energije protiču kroz mokraćni kanal.
    U tebi se zaledile vekovne naslage zabluda.
    Kad prilaziš meni govoriš o anđelima.
    Neka plove zvezdane eskadrile!
    Pljuni u plastron mesečine!
    Pusti da spavaju religiozne vrline!
    I neka tvoje ubeđenje bude čvrsto kao neophodnost irigatora!

    Pogledaj kako kiše ljube zemlju,
    Kako je snegovi pokrivaju!
    Pogledaj kako se lišće priljubljuje uz oblake
    I u belom cvetu kako spokojno spava leptir.
    Drugovi!
    Telom i ekstazama pokrijmo ljubav i korake.

    Treba jednom srušiti kulu stida,
    Koju sagradiše senilni starci i koju nazivaju:
    Moral.
    Moral je konj koji je crkao na Maratonskim trkama.
    Nad glečerima oblaka danas lete avioni.
    Radiotelegrafija pokreće lokomotive,
    Tiraniju neba ustrelio je brzometni top.
    Zašto onda da ne lipše pop
    I njegov moral?
    Svuda gde ima ljudi moral bi mogao da teče dijamantskim mlazovima sunca
    I svuda gde se ravnice ljube sa horizontima
    Poljubac čovekov bi mogao biti topao kao hleb.
    Gde god drumovi zadiru rezovima noža u zemlju
    Čovek bi mogao izvojevati prevlast nad plašnjama potsmešljivim.

    Jednom bi trebalo zadaviti malodušnost.
    Čemu bi inače služila sva naša razmišljanja o svetu i životu.
    Čovek biti!
    Čovek!
    Prostotom srca zaprepastiti kao što mlaz vode sa brega u ponor pada.

    Nijedna mudrost nam ne može dočarati lik ljubavne noći u krevetu.
    Nepokretne stvari postaju prijateljski simboli.
    Ne uzletati u nebo!
    Ostaviti tu magiju deci dok im zubi rastu.
    Ima li veće dobrote no biti voljen od nepoznatog?
    Primati ljubav kao kolajne!
    Tako čovek jedino zaboravlja na prolaznost.

    Spavati sa svojim požarom u grubim čaršavima
    I svake zore pored čaura snova zaticati gomilu mesa i splet nerava.
    S večeri gledati kako se podiže most na Savi,
    Crven kao duga!
    Pod njim se obale stapaju u poljubac,
    I ja se tako stapam mostom nade sa Marijom.

    Marija!
    Pod nama gori zemlja!
    Nebo plamti više nas!
    U ovoj noći su tvoja usta kao izvor!
    U ovoj noći najmirisnije trave su tvoje kose!
    U ovoj noći jedino žubori tvoja krv!
    Marija!
    Ugasi lampu...
    Marija! lete kantaride.
    U ogledalu tvoja košulja spava.
    Marija! zašto me srce boli?
    I zašto ti je koža strašno žuta kao spržena trava?

    Obećavam ti da neću piti!
    Marija! sve se vino na čaršav tvoje duše proli!
    Obećavam ti... picu iz tvog srca,
    Da me nikad više glava ne zaboli.

    Živim samo za ljubav i njenu zastavu visoko držim u ruci.
    Svih sam se mudrosti napio samo za taj pojam.
    Kao besno pseto gotov sam svakog da ujedem za srce,
    Jer nijedna rana lepše ne cveta na drugom delu tela.

    Marija!
    Reči su mrtve čaure lišća što sa jasika pada u oktobarske dane.
    Samo reč ljubav gori kao sveta vatra koja se nikada ne gasi.
    Buktinja je ta na mojim grudima
    Ja ću od nje sagoreti, Marija!
    Ja ću od nje umreti, Marija!
    Ljubav, Marija!
    Njom se oprašta na giljotini!
    U ime njeno nož se uvlači u korice!
    Ona ulepšava drumove i za nju se podižu balkoni!
    Ona procvetava vrtove Sevilje
    I za nju su grmeli topovi Oktobarske revolucije.

    Ljubav, Marija!
    Ona je stvorila zastave koje se čuvaju kao relikvije
    I zbog toga je crvene boje!
    I ja sam zbog nje u tvoje meso zario srce.
    Ljubav, Marija!
    Ljubav!
    Ljubav!

    Zašto putuju brodovi?
    Zašto se u nebo nebo dižu balkoni?
    Kuda to hukte zmijski vozovi?
    I za koga cvetaju beladonije?
    O, Marija! Šta briše sve naše podlosti,
    Prevazilazeći i agonije?

    Veliki moj druže!
    Samo su na ovom svetu božanski putevi ljubavi
    I zbog toga toplo sanjam život kao na zvezdama.
    Samo zbog toga sam gotov da se udavim u svačijoj suzi
    I nikad da ne budem ništa,
    Da isčeznem o pepelu njenog opraštanja.
    Nazad na vrh Ići dole
    Pogledaj profil korisnika
    uafpvnapv
    Pravnik foruma
    Pravnik foruma


    Broj poruka : 43040
    Points : 58403
    Reputation : 17
    Datum upisa : 25.03.2010

    PočaljiNaslov: Re: Rade Drainac   10/3/2012, 23:32

    BANDIT ILI PESNIK

    Priznajem da sam idiot i genije bio
    I da su mi dani prošli nakrivljeni kao toranj u Pizi.
    Zato se žurim u krčmu kao u operacionu salu.
    Pa neka! 15.000.000 građana ove zemlje
    Ako me ne upoznaju po poeziji upamtiće
    Me po Skandalu.

    I ni briga me nije
    Što u dnu srčane aorte kroz dugu jesenju noć
    Pesnik sa banditom boj bije!
    Nazad na vrh Ići dole
    Pogledaj profil korisnika
    uafpvnapv
    Pravnik foruma
    Pravnik foruma


    Broj poruka : 43040
    Points : 58403
    Reputation : 17
    Datum upisa : 25.03.2010

    PočaljiNaslov: Re: Rade Drainac   10/3/2012, 23:32

    METEORI TUGE

    Sutra jesenjim šinama sa čežnjom mrtvom za
    ljubav i stihove
    Opet ću poći umoran od sudbine i gladan kao pas!

    Teturajući gradovima i vremenom
    Pozdraviću svaku zoru što bedu otkucava u beo
    mesec kao u stari gong.

    Tako tužan životopis da se stvori,
    Jadni moj pesniče,
    Danas kad krv tvoja umesto tebe govori!

    Oh, kako je simbolično moj život označen
    truležima tuberkoloznog novembra!
    Zvukom sa staroga klavsena boli me ta senka
    skitničke mladosti moje,
    U meni nedostižna tuga peva nevinom belinom
    snežnoga decembra.
    U jutro kad izdahnem sa čime ću se besmrtno vezati?
    Ne valjda sa poezijom jednoga neurastenika kao
    gradske svetiljke zanihane na mrazu?

    Kad ovako mislim život mi biva neprohodna šuma
    iz koje srce moje laje kao farmerski pas
    iz stepe na mesec žut...

    Odista! toliko modrih zvezda na bolnim zavesama
    osamljene noći...
    Čegarski život ulazi u mrak kao crni voz u beskonačni tunel!

    Druže, čujete li me?
    Umire jedno dete: -
    Noćas, raskošno, u daleki okean padaju blistavi meteori
    Sa moje životne komete.
    Nazad na vrh Ići dole
    Pogledaj profil korisnika
    uafpvnapv
    Pravnik foruma
    Pravnik foruma


    Broj poruka : 43040
    Points : 58403
    Reputation : 17
    Datum upisa : 25.03.2010

    PočaljiNaslov: Re: Rade Drainac   10/3/2012, 23:32

    RODNI BREG

    Na peskovitoj padini nišu se tuje;
    Pod njima bujni mravinjaci,
    Često, ovuda, nečujni koraci
    Gluvih noći do kolena gaze,
    A koji put, kad dunu oluje,
    Zelenom dolinom, sve do planinskog ždrela,
    Glas neke kobne ptice zoru pomračuje.

    Neki krupan, crveni cvet
    Raste ispod mrkih senika,
    Kao kandila šumskom bogu.
    Sa tog sam brega, davno, odlutao u svet,
    Te ne znam dal i još u kojoj brezi
    živi slika
    Mog prozeblog detinjstva,
    Svetačkih i bosih nogu?...
    Nazad na vrh Ići dole
    Pogledaj profil korisnika
    uafpvnapv
    Pravnik foruma
    Pravnik foruma


    Broj poruka : 43040
    Points : 58403
    Reputation : 17
    Datum upisa : 25.03.2010

    PočaljiNaslov: Re: Rade Drainac   10/3/2012, 23:33

    KLASIČNE STROFE

    Bio bi mi potreban razmak od sto leta
    Da saznam kakvim sam strahotama savremenik bio.
    Šta je propast Mikene pod kojom limun cveta,
    Pad Troje i rušenje Pergama,
    Iza čijih se zidina krvavi Danajac krio?
    Ne prokunite me ako me vidite sama
    Gde hodam daleko od ljudi
    Drumovima uz koje glogovi procvetaše!
    I neka vas ništa ne začudi
    Vidite li me zagledanost u zvezdano nebo
    S ove crne zemlje naše!

    O bolje, bolje uopšte da se nisam rodio
    Pre no što svetom minu zli vetrovi ljudske krvi!
    Bio bih tako srećnik prvi
    Koji se od svoje sudbine sakrio
    U vatrenu volju bogova koji se javljaju samo
    Kad žele do u beskraj da otkriju svoja čuda.
    Ali ko zna od nas zašto se rađamo i kuda lutamo.
    U najvećem bolu sveta, nemi kao Buda?
    Nazad na vrh Ići dole
    Pogledaj profil korisnika
    uafpvnapv
    Pravnik foruma
    Pravnik foruma


    Broj poruka : 43040
    Points : 58403
    Reputation : 17
    Datum upisa : 25.03.2010

    PočaljiNaslov: Re: Rade Drainac   10/3/2012, 23:33

    JESEN

    Hteo bih sve da kažem kao da se rastajem sa svetom:
    Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu,
    Predajem srce zrelome suncokretu
    Što u tamnoj noći gubi svoju senu.

    Sa moje stanice skoro će da krene voz;
    Na ovoj zemlji, odista ima mnogo šarenih čuda,
    Varljivih profeta, lažnih pesnika, prodanih duša.
    Uhoda i luda:
    Često i najokoreliji grešnik zaželi da sklopi oči
    pod zemljom i travom.

    Ja nisam mudrac sa istoka: još manje su moje reči nove: -

    Pevam kao što paščad laju...

    Ne uzmite za zlo ove reči:
    i sam sam život učinio lepšim nego što je bio,
    Mene bi mogao samo kuršum za zlikovca da izleči,
    Toliko sam se na zemlji razotkrio.

    Toliko!
    A već ako bi mi sudbina jednom bila milostiva,
    Pa kad zaželi da skine moje životne skele,
    Nek umrem u jedan suton kad jesen, inače dosadna
    i siva,
    liči na pečeno tele.
    Nazad na vrh Ići dole
    Pogledaj profil korisnika
    Sponsored content




    PočaljiNaslov: Re: Rade Drainac   Danas u 21:13

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Rade Drainac
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Čudne stvari koje žene rade kad su same

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    DVORCAFE :: OSTALO :: Poezija-
    Skoči na: