DVORCAFE
Dobro došli na forum DVORCAFE.
Da biste mogli pristupiti i videti sav forum morate biti registrovani kod nas.
Registracija je besplatna.
Dođite da se družimo.

DVORCAFE TIM
DVORCAFE


 
PrijemKalendarGalerijaFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaRegistruj sePristupi
RADIO NOVI GRAD
BRZI ČET DVORCAFE
Zadnje teme
NAŠI BANERI
Image and video hosting by TinyPic


NAŠ BANER MOŽETE
PREUZETI  OVDJE



NAŠI PRIJATELJI







Shrani.si



banner

Shrani.si




Beograd Online - TV i Radio




VIŠE INFORMACIJA OVDJE




Poslanici naj aktivniji meseca
milan08
 
Milo44
 
krstanl
 
muftakis
 
bacom68
 
SuperHikNik
 
XbaneX
 
milanbrka123
 
kikone17
 
icoo
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 27 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 26 Gosta

tomcat77

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 138 dana 15/12/2010, 01:00
Statistike
Imamo 8975 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je tomcat77

Naši korisnici su poslali ukupno 96408 članaka u 5275 teme
Similar topics

Share | 
 

 Miroslav Antić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 18:45

POD STARIM MOSTOM


U meni večeras ova reka
razbija ogromna brda daleka,
muči se,
urliče,
razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce riđe,
jer mora nekuda da iziđe.

U tebi večeras ta ista reka
čudno je meka.
Sva je od mleka.
I čas je zlatna.
I čas je plava.
U njoj se ceo svet odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod ovim istim mostom sretne.

Zato su naše sreće i tuge
tako drugačije istovetne.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 18:46

ŽMURKE


Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se
čovek sporazume sa svojom mišlju. Nekakva
groznica uobrazilje. Čarolija...
Trag koji se već dogodio unapred.
Sećam se svoje prve školske torbe. Nisam
žurio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao,
obilazio oko nje i zamišljao u njoj
obilje neobičnih stvari.
I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram
ga danima. Lepše mi je da zamišljam šta
može biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim
stvarima...
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,
jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad
otvorimo oči. I sve je naše dok želimo, a
tuđe kad se ostvari.
Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni
boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe
orijaška sunca.
Sve se to događa zato što nismo skinuli omot
sa svog još uvek pitomog i detinjastog
srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog
i nepovratnog života, mi u tom srcu
nosimo sve ono što postoji i što će tek
postojati u našim drugim životima.
I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo
čime voli. I ne kvarimo ga da vidimo čime
se boji i čime sanja...
Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih
potražiš u travi. Ne sakupljaj ih po šumama i
ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči.
Bar ti znaš da se igraš žmurke...
Uhvati ih u letu i sve će u tebe duboko
otkotrljati.
Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš
li se planina, jezera ili pustinja, samo zažmuri
u svet, ne odmotavaj omot vida,
i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 18:47

SLUTNJA


Kao kad zaroniš do dna mora,
A samo kamenčić zgrneš u dlan,
Tako ti započne po neka zora,
Tako se završi po neki dan.
I suze detinje kaplju sve teže
Na snove prazne ko prazne mreže.

A nekad onako, kao od šale,
Padne pred tebe zvezda prava,
A ti je šutneš vrhom sandale
I odeš dalje. I kad se spava,
Kad nebo zaljulja sva svoja klatna,
Čitava noć ti od snova zlatna.

Posle detinjstva šta se sve menja?
Opet se ređaju snovi i snovi.
Između zvezda i kamenja
Jastuk kroz život i dalje plovi.
Samo je nešto teža glava.
Manje se sanja više se spava.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:21

Ulepšavanje nevidljivog
UVOD


I

Deca imaju običaj da kvare svoje ogračke,
Jer traže u njma srce.

Vade lutkama oči da vide kako radi vid.
Izvrću pajace na naličje da opipaju obe strane dodira.

Medvedima i tigrovima paraju plišane glave
Da im otvore misao i razumeju namere.

Ona znaju majstoriju disanja unatraške,
Od: posle smrti, do: pre rodjenja.

Zato, kad kidaju oblik da dodju do njegovog unutra,
Znači da jednostavno ne trpe zavrčene stvari.

Deca u sebi imaju nešto od bošjeg načina:
Preveliku radoznalost početka.

II

Mudro bi bilo pozabaviti se, uz nekoliko opreznosti,
Putovanjima iza rubova mnogih stvari.

Videti bistro neosvetljenošću onog što je
Daleko ispred izvora svih tišina.

Mi se nesnosno vrtimo oko razumevanja prisutnosti
Jedne jedine vrste prirode naše prirode.

Zaboravljamo na prisustvo i takvih nekih sistema
Koji su bez dimenzija, jer pripadaju oblicima svesti.

Postoje sa tim prirodama samo dva pravila ogre:
Hrabrost pamćenja straha i hrabrost zaboravljanja straha.

III

Šta znači: uznemirenost od ničeg koje daje
svojim prisustvom znak da je savršeno nešto?

Postoji jedan mudrac. Evo, dok ovo govorim,
On čuči u pustinji na drugoj strani jušnih planina.

Čuči u pesku, ne znam koliko godina ili vekova,
I ne podiše oči, a vidi sve što se dogadja u svetu.

Vidi temenom ili kožom.
Vidi kičmom ili možda mišlju.

Vuče noktom pred sobom nerazumljive šare
Dok spaja čistu nevidljivost sa čistom vidljivošću.

I uplašeno ponavlja: i ovo sam već stvorio.
I ovo sam već stvorio.

IV

Ako mu zatražiš orla, on ne poseže u visine,
Već ga prstom iskopa iz zemlje, kao koren.

To je, kaže on, orao iz kojeg niču
Svi drugi orlovi, od postanka do smaka sveta.

Ako mu zatražiš aligatora ili mrava,
I njih iskopa iz zemlje, prstima, kao košticu.

U njegovom je dlanu dodir tako pripitomljen
Da drhti kao želatin, pa vidiš: polagano diše.

Iz obrva mu izranjaju otkrića koja liče
Na dokučivost nedokučivog i na normalno nenormalnog,

Jer, i da hoće, ništa ne može da uništi:
Sve čega se dotakne pretvara se u život.

V

Šta bi se moglo reći za nekog ko je dovoljno
Uvežbao pitmu brigu svoje starosti

Da se razume najsvežije u uzvišene sposobnosti
Čitanja okrnjenih znakova iskona?

Njemu je povereno da bude vojskovodja i mag.
Pesnik principa u kojima se dotiču pra-obličja senki.

Njemu je povereno da bude vajar dubokog poretka stvari
I čarobnjak arheologije još nedoživljenog.

Vladar porekla munje. Prepoznavalac sakrivenih predela.
Veštak u izgovaranju energije nenametljivog.

Skriven i bezimen, on je ime svega što živi.
Poslednji iz dinastije pra-osnivača kosmičke igre.

VI

Gospodine, kažem ja njemu, vi uspevate bez napora
Da izvračate neka meni neuhvatljiva značenja.
Umeća koja sam vidjao bavila su se trudom
Da ono što je uverljivo učine uverljivijim.

Vi se jedini bavite uverljivošću neuverljivog,
I ja se iskreno klanjam vašoj časnoj školi.

Umete dlanovima zemlju da pretvorite u med i hleb.
Vidim kako ružnoću isceljujete osmehom.

Lebdite nad daljinama kao jesenja izmaglica.
Meljete nežnošću kamenje. Mislima topite led.

Sve mi to izgleda zadivljujuće premnogo.
Mogu li da vas pitam i neka moja pitanja?

VII

Video sam, gospodine, na rubovima ove pustinje
Srce izbezumljenih novih naroda,

Niklih pod trulim lišćem izumrlih kultura,
Čije ime, rodoslov i dostojanstvo sad prisvajaju.

Pristižu sa svih strana: mladi buljuci džigita
Sa očima na maslinovom ulju. Oštre zube o šljunak.

Nešto se premnogo grle medju sobom,
I bez opreznosti vade srca na stolove i bratime se.

Čudnih li hordi: ljube se u usta dok se zakljinju
I dišu jedni drugima u lice himnu, u znak počasti.

Ako postoji ljubav i prepoznavanje sebe u vremenu,
Treba li sve to ušećereno dokazivati?

VIII

On čuči pognute glave, i nešto sveznajuće
Mrmlja sebi u bradu, dok prosejava kroz nju sunce.

I tek negde u sumrak, kad nebo oteža prema zapadu,
Od ridjeg oreola jare,

Kaže meketavim glasom: sve je to nadmudrivanje,
Ko će se pre povući ispod vetra.

Iz takvih ljubavi nastaju velike rane i krvavljenja.
Što više nervoznih zagrljaja više naprslih kičmi.

A himna, što je glasnija i što se dalje čuje,
Sve više podseća na rikanje.

Narod koji se budi može veoma lako
Biti zatečen bunovan u svoj svojoj golotinji.

IX

Gospodine, kažem mu ja, letos, dok sam još boravio
Tamo gore u brdima, medju kopačima kristala,

Video sam nekakvog čoveka koji preskače
Neverovatne visine - a nije krilat.

Kako to čini, kad nije drukčiji od ostalih,
Niti je jači od svekolikog naroda?

Nije brži od drugih u zaletu i odrazu.
Niti se mnogo ističe spretnošću i bistrinom.

On samo stane pred visoko. Niko mu ne čuje dah.
I ne otvara oči, nego žmureći skače.

Je li to moje naivno prividjenje,
Ili nekakva njegova časna lukavost?

X

Taj je čovek, kaže mudrac, razmišljajući o težini,
Izučio zanat dostojan svakog poštovanja.

Od onog što u sebi nosimo
Od onog što doživljavamo

Do onog što doživimo
Do onog kako se ponašamo,

- Postoji umetnost uzimanja takvog zaleta
Kao da preskačemo oblake i zvezde.

Stoga on, u svom skoku, nikad i ne primećuje
Ono što mu je ispred nogu.

Treba preskakati nebo. Imati najviše želje,
Pa će sve što je manje biti samo od sebe opkoračeno.

XI

Gospodine, kažem ja njemu, neki starac na severu
Kopajući temelj za kuću, iskopao je čudan kamen.

Beše to čovek jednostavan, veoma blag i nežan,
Jedan od onih ljudi koji, čim vide takvo kamenje,

Prepoznaju mu duh i razumeju misao,
I ispod naslaga vremena čuju srce vulkana.

Oni znaju da kamenju ruke ne rastu
Iz sadašnjosti, nego iz prošlosti, ili tek iz budućnosti.

Zato se i ne usudjuju da ih dodirnu,
da u njima ne uskomešaju govor i miris večnosti.

Starac je sikopao kamen, duboko mu se poklonio,
I pozvao u goste najvećeg vajara svog kraja.

XII

Majstore, rekao je, oslonac ovog kamena je beskraj.
Pod čelom tinja mu svetlost koja se večno obnavlja.

U trbuhu mu je začet život daždevnjakovog pretka,
Mastodontovog, mačjeg i mog.

On je radjao prvobitne ptice,ribe sa pseudopodama
I medvede u obliku protoplazme.

Njegovi putevi vode negde strahovito uvis,
A ne u širinu, kao krljušt moje mašte.

Budući da sam izlapeo i nedostojan stvor
Koji razume samo ovozemaljske stvari,

A vi ste, sigurno vični čarolijama univerzuma,
Dozvolite mi da vam ponudim ovaj beli dar.

XIII

Kamen je zaista bio neobičan,
I kad se kroz njega gledalo prema svetlosti,

Sasvim lepo se videla lopta kristalnog srca,
U kom se, kao u akvarijumu, oslikavao ceo svet.

Vajar je nedelju dana obilazio oko poklona.
Duboko je razmišljao o sebi i svojim rukama.

Bio je, od kad se pamti, najbolji klesar u tom kraju.
Sedmog dana strašno je zaplakao, i umro ispred kamena.

Razmišljajući o tome, stalno se pitam, gospodine:
Što nije imao snage da primi takav dar?

A mudrac reče: prava je snaga svakog tvorca
Da sebi sam nadje kamen.

XIV

Pošto ga nije sam pronašao, morao je da umre,
Jer za tih nedelju dana kamen je njega izvajao.

Baš tada, kažu, prolazio je neki vetar onim krajem,
I sagnuo se da vidi kako izgleda živi ljudski kipar.

I bezazleno sasvim, iz puke detinjarije,
On, čije ruke ulepšavaju vazduh vekova,

Napravio je strašnu grešku: okrnjio je noktom
Boru na čovekovom licu, i odlepršao dalje.

I tog trenutka nešto je napuklo u vajaru.
Počeo je da prska, da se krnji i raspada.

Otpale su mu ruke. Otpala mu je glava.
Odjednom, shvatio je da je kip, i umro je od straha.

XV

Gospodine, pitam ga dalje, a kako ova moja glava,
Koja ispunjava prostore, staje u jednu kapu?

I kako moja misao, koja ispunjava ceo svemir,
Može da stane u jednu običnu, ljudsku glavu?

A kako, kaže on, svetlost koja je srce neke zvezde
Može da stane u jednu krhotinu kristala?

Onom ko shvati svoju misao kao žumance novog sunca
Neće biti strašno što ona stane u ljudsku glavu.

Čeprkam s njim po pesku i vadim noktom zametak,
Mrvu još nerodjenog, još neslućenog Kilimandžara,

Stavljam na svoja pleća obično zrno peska,
I rušim se pod strašnim teretom.

XVI

Dalje kažem: gospodine, postoji negde na zapadu
Slikar koji ne slika bojom, nego svojim dahom.

Video sam ga kako prolazi kroz sva platna
Kao kroz svetlost, i kao kroz nevidljivo.

Naslika sebi vodu i pliva. Kako to?
Naslika sebi šume i zamirišu borovi.

Ko prodje, nahrani ga svojim lubenicama i hlebom.
Podiže gradove. Upravlja brodovima. Miri ratove.

Naslika stazu do groblja i svi ga dugo oplakuju.
Naslika sebi kolevku i vrtati se da opet živi.

Kakvo je čudo moći kojom ume da pomiri
Obe istine svoga platna?

XVII

Mudrac je dugo zamišljen. Gleda me malo iskosa
Dok nešto broji na prste, oduzima i dodaje.

Ova mrvica vremena u kojoj smo se sreli,
Kaže, dok dlanovima ravna pustinju,

Sadrži dovoljno večnosti da do temelja srušimo
I vaskrsnemo na istom mestu čitavo jedno čovečanstvo.

Ovo, u čemu čučimo, nije pesak, već trunje reči uzaludnih brbljivaca kao što smo nas dvojica.

I kaže mi na kraju: ti si me uporno pitao
Nekakva sasvim tudja, umesto svojih pitanja.

Posuo sam se peskom po kosi i ramenima;
Svako je pitanje sveta, i moje pitanje, gospodine.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:24

PORODILIŠTE

XXIV

Kako je otužan ovaj dvodnevni brak
bez dece,
u hotelskoj sobi,
gde sve podseća na rastanke.

Hoćeš li da se igramo žmurke,
ili školice,
od kreveta do stolice?

Ili da ljuljamo ovu flašu vina,
umesto sina,
niz nedelje,
niz mesece?

Hoćeš li da budem za tebe,
u svim tim jalovim noćima,
najbudalastiji pajac,
sa tužnim filcanim očima,
pa da se cerekam kroz suze
i vrištim kroz uspavanke?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:25

DRUGARSKA PESMA




Ništa ti ne razumeš,
moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Da znaš koliko sam noći
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.

Ti si za mene još uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.

Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve što umem
ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam prolupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi ovaj tvoj život
i dani valjani bili.

Danas kad rođendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.

Možda još nije kasno.
Jednom se mora sve reći:
i drugarski i tužno
i grubo i srneći.

Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svađao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče
i tu sam najviše pogrešio.

Četrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem
i dušu i glavu i leđa?

Hoću da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
Tata, škripi u braku...
na poslu... daj za džeparac...
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.

Ne čestitam ti rođendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda,
a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem
reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek
na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života
- moram ti razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.
To za dečake nije.
Al' sutra, odrasli prinče,
videćeš kako se bije.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:26

Snovi

Velike reke imaju ušće
Koje ih pretvara u okean.

Veliki vetar prozračne
Puteve prema ravnici.

Ja imam samo san,
Običan malecki san
U kom sam za pedalj bliži
Ponekoj zvezdi
I ptici.

U zoru, od svega toga
Čitavo nebo izraste
Na mojim rukama toplim
I obrazima snenim.

I dan je nalik na jedne
Zenice graoraste
Oivičene zelenim.

I uopšte,
Zvezdo
I ptico,
Uopšte,
Celi svete,
Divno je kad se u nama
Neko čekanje javi.

Pa se od toga na usni
Nešto rumeno isplete.

I nešto graorasto
I zeleno u glavi.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:27

SPOMENIK


1.

Ako hoćeš da digneš
spomenik svome žaru,

ne crtaj srce strelom
u nekom spomenaru.

Spomenari požute.
I ćute. Prašnjavo ćute.

Oni su plesnivo đubre
koje na tavanu rđa.

S njima se šegači posle
nečija unuka tuđa

kad joj padnu u šake
stvari bakine bake.

2.

Ako hoćeš da digneš
spomenik svoje nade,

ne piši ljubavna pisma.
To samo smušeni rade.

Ko, kome, čime da piše
kako se večnost diše?

Pisma se pišu tajno,
a čitaju se javno.

I svima ispada smešno
to što je tebi ljubavno.

Uzmi ti oštru britvu,
pa nekom maleckom boru

ureži svoju ljubav
u nežnu mirisnu koru.

Borovi su stražari
i najbolji čuvari.

Oni su pisma za večnost
i živi spomenari.

3.

Probaj: ispiši sve vode.
Ko pita za večnost reku?

Reke se prevrtljive rode
i prevrtljivo teku.

Probaj: ureži vetar.
On, od svega što ume,

to je: da namigne, ode,
i ništa da ne razume.

Ureži ljubav u kamen.
Kamen se najmanje buni.

Al ljubav što piše na njemu
vreme zlurado kruni.

I staneš, pa se pitaš:
kakve to mrlje čitaš?

4.

U ljude upisuj druženja,
al nikad srca oluju.

Ljudi te pažljivo slušaju,
al samo svoj glas čuju.

Zato im što manje kaži.
Ljudi su tek onda ljudi

kad im se ništa ne traži,
a mnogo im se nudi.

Ljudi su čudne biljke.
Kad rastu - u sebe siđu.

Sretnu se. Pa se raziđu.
Ili se mimoiđu.

I školski drugovi stari,
oni divni drugari,

češkaju se po kosi.
Jedva se prisete ko si.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:27

BOLEST


Volim te kao sveži beli zalogaj seljačkog znoja
i truda
i dana jesenjih na crnoj popucaloj ravnici.
Proći će proleće kao san razbarušen i čudan
što liči crvenoj ptici.

Doleteće i odleteti danas sva cvetanja.
Bićemo i meki i okoreli, i u radost i u setu
ćemo zaroniti.
Izgaziću tvrdim usnama tvoja ramena detinja,
a zvezde će zvoniti... zvoniti...

Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.
Izgubićemo se u njemu i opet dohvatiti.
Ima u nama srce, u krpe smeha i plača vezano.
Kako ćemo se iz sebe vratiti?

Proći će proleća ... Ona nose trave i cvrkutanja.
Ona nose mir od kog se ruke ježe.
Mir. Samo malo mira, malo kiša, šaputanja,
tamo gde se nebo za njive zakiva i veže.

Mir radi budućih nemira, radi ludovanja,
na uzglavlju od tvojih toplih detinjih šaka,
pa da dugo zvezdama mašem i odzvanjam
prepun kikota i cvetnih naramaka.

Volim te. Eto. A nebo je u proleće plavo
kao nešto čega se nikad setiti neću.
Ništa... Samo crvene ptice nad glavom
uzleću.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:30

Krila


Ako hoćeš da odletiš
sklopi oči
i sve jače
veruj,
veruj kao nikad
u sve ono sto je čedno

Nemoj da mi smešno mašeš
kao glupe vetrenjače
svakom vetru
svakoj ptici, brzopleto,
uzaludno.

Svako dete ima krila,
samo mora da se seti
gde mu rastu sakrivena
-odmah će da poleti

Neko nadje svoja krila
u tatinom novčaniku

Neko proda svoja krila
Neko uvek tudja krade.
Lete ljudi i nogama.
Lete ljudi i jezikom.

Lete ljuti od nevolje
Lete ljudi od parade.

Nekom mama krila sveže.
Nekom mama krila sreže.

Neko ode za pticama
Neko padne čim se vine.
Al divno je,
al najteže
kad u nebu nadješ krila

i obletiš maštom samo
za trenutak sve visine...

I svi misle:tu si bila
A ti si na nebu bila
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:30

SUSRETI

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim
Mada smo različitim putevima koračali
Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim
I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo
I u leta kovrdžava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo
Pa onda prošli, odlutali, svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se dužili i raskršća se žudela
Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele ko tvoji isprani dlanovi
Dugo si dugo čekala pod jablanom na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više
Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja
I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše

Spustiću tvoju maramu usput, kraj putokaza
I sa vetrom-drugarom otići nabranih veđa
Jer meni život prestaje ako siđem sa staza
I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:33

JOCA


"Jesi l čuo
da će sutra padati dinari s neba?"
"Nisam."
"A jel veruješ
da ima tica što donosi kolače?"
"Ne verujem."
"Jesi l čuo
da ima negde da je stalno leto?"
"Nisam."
"A jel veruješ
da u radiju žive mali ljudi?"
"Ne verujem."
"Marš odavde iz našeg sokaka
kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam napola - ko lebac.
Eto!"
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:33

BLIZANCI


Bojim se neke glave u snu.
I bojim se kad je noću orman otvoren.

I bojim se kad prolazim pored radnje
sa mrtvačkim sanducima
i zamišljam da su ispod zemlje
i da tamo jedni druge dodiruju ramenom.

Al se ničeg ne bojim,
časnu reč,
ne bojim se ničeg tako strašno
kao dečjeg groblja.

Na groblju mi leži brat.
Ponekad mi dođe pa me probudi.
Sedne nakraj kreveta i drhti.
Ostavi me, brate, i meni je zima.

Kad sam rođen, ja sam rođen
kao blizanac.
On sad misli da je pravo da se menjamo
da i njega pustim bar ponekad
da je malo živ.

Na grobljima gde su ljudi Romi
trava raste od ramena. Ljuta.
Niko nikad nikoga ne obiđe.
I mrtvi su tamo sujeverni,
pa jedan od drugog zaziru.

A na groblju gde su deca Romi
puno cveća i veselo,
ko da su svi živi, kao da će
posle podne ustati i ići u šetnju
ili da će u nedelju, očešljani,
zajedno na vašar.

Ostavi me, brate, i tebi je nekako.
Kad ja idem na vašar?
Kad ja idem očešljan u šetnju?
Ne smem ni da sanjam takve stvari..

Ne bojim se ničega,
časnu reč,
ničega se ne bojim tako strašno
kao dečjeg groblja.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:34

ŽIVORAD

Što kod krojača
u izlogu
vise odela?

Kad je, braćo reklama
treba da je reklama.

Što kod vulkanizera
pred kućom
vise gume?

Kad je, braćo, reklama,
neka bude reklama.

E, pa kad je reklama,
zašto onda ispred škole
da ne vise nastavnici?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:34

KAO PESMA

Još se danas, rođena,
moglo plavo voleti
tu, gde kopni detinjstvo
i mladost se javlja.

Sutra će se sigurno
ceo svet razboleti
od drukčijeg osmeha
i drukčijeg zdravlja.

Dalje će ti zenice
zelenilom rađati
i znam da ćeš,
kao sneg,
iza svakih tragova
ostajati bela,
ostajati čista.

Al' u sebi,
zbunjena,
dugo ćeš pogađati
što si tako drukčija
kad si ipak ista.

O meni se ne brini.
Prepun divljih gugutki
ko seoski zvonik, a
vrelom dušom opružen
niz obzorja ravna,
jedini ću ostati
zubat ko harmonika,
bez bola u očima,
prost i jednostavan.

Znam, sutra će drukčije
tepati i voleti.
Naše stare osmehe
niko neće shvatiti.
Možda ćeš me tražiti.
Možda će te boleti.
Al se više nikada
neću tuda vratiti.

Predgrađe pod granama.
Zvezde su olistale.
Trepavice sumraka
uz okna se pletu.
Strah me je da ne umru
ove noći blistave
zadnja svetla nežnosti
u velikom svetu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:34

ZAGONETKA


Pogodi kako se raste.
Pogodi kako se lako
stigne do krova,
do laste,
oblaka punog kiše,
do neke zvezde daleke
i više
i još više
u čudne visine plave.

Pogodi da li kroz kragnu,
kroz nogavice,
rukave,
dok neka snaga u tebi
i neka lepota u tebi
pravo do sunca vodi?

Zažmuri pa pogodi.

A možda nije ni važno
da se unapred setiš.

Možda se najlepše raste
kad nista ne primetiš.
Možda se najlepše biva
veći,
jos veći,
najveći,
- ćuteći
sasvim ćuteći,
kroz neki tihi nemir
što se u tebi stvori,
pa gori,
beskrajno gori
i nikako da izgori.

I niko ne zna to.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:34

SERENADA


Mesec je tupom krivom kamom
poseko jedno veče žuto.

Oprosti,
bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zaluto.

I sasvim nespretno prosuo se:
kao lopata vrelog snega,
nasmejan,
izgužvane kose,
od ptica ranjav,
od cveća pegav.

Oprosti,
uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči.
Što kvase vode
obale obraza za skitačem?

Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar.
Pomalo tužan.

Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ,
na kraju ružan.

I uvek samo sebe imamo
i san pun želja,
nedorečen.

Mesec je tupom krivom kamom
poseko jedno žuto veče...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:35

Proročanstvo


Ne osećati hladnoću,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.

Nasmejan, otići mirno.

Pretočiti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u šume,
ovakve jedne noći
pod maglom neprozirnom.

I onda:
živeti prostran.

Biti do kraja sveta
sve što se doseći može.

Nikad ne ostati mali.

Biti miris i boja,
biti tišina u vetru,
i biti okean zvezda
što se u večnosti pali.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:38


ŽEĐ


Reka bi mogla da bude
Okean, ako se zgrči,
Toliko ima u sebi
Ogromne, večite vode.

Al ako ikada zapne
I umori se dok trči,
Umreće bez daljine,
Umreće bez slobode.

Umreće u njoj vetar.
Umreće šume i žita.
Umreće bokori sunca
Što se uz obale pletu.

Zato ne sme da stane
I zato večito hita,
Sa usnama od vode,
Najžednija na svetu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:38

Dorđe


Kako možeš da lažeš
da najviše voliš da jedeš
na svetu,
kad najviše volim da jedem - ja!

Ja, bre, kad jedem, brate,
padaju zvezde na krovove
kao bele dudinje
i plivaju mnoge lađe po Tisi.

Ja, bre, kad jedem, brate,
konji rastu lepi kao violina
i vozovi u Peštu putuju
i čak u Rumu, časnu reč.

I kad nema hleba, ja žvaćem.
Žvacem ništa, brate. Onako.
Za moju dušu, časnu reč.

Nemoj zato da lažeš
da najviše voliš da jedeš
na svetu,
kad najviše volim da jedem - ja!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:38

Mita


Kad sam rođen, svi mi kažu,
ja sam bio jedna lepa beba.
Lepa kao reklama za sapun.

Samo su me zamenili
u porodilištu
za nekakvo gadno dete,
nosato i buljavo.

- A šta možeš,
takav ti je život

Oni misle:
lako ćemo sa Ciganima.
Od tolike silne dece
niko neće primetiti
da je jedno dete zamenjeno.

A tako je baš i bilo.
- teško meni.

Tek kad sam pošao u školu
video sam da to nisam ja,
jer mi oči bile ovolike
i nos ovoliki!

-A šta se može
takav ti je život

Znaš kako je kad si Rom:
ko te pita jesi l' ti,
il' si onaj drugi.

A možda je baš ovako
i bolje.
Možda mi je mnogo lepo
tamo gde sam zamenjen.

Možda imam tri kaputa
i duboke cipele.

Možda živim u velikoj kući.
Možda imam na prozoru zavese.

Možda imam durbin oko vrata,
pa ja uzmem durbin
i ceo dan tako gledam
kroz njega.
I ceo dan vidim da sam srećan
kao niko moj.

- A šta možeš,
takav ti je život.
Onakav.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:39

Rasejana pesma


1.

Pustite mi na miru
moje ćutljive, pitome,
rasejane dečake,
vi, najjači u razredu,
najglavniji na ulici,
vi što sve brzo hoćete
i sve preglasno morate.

Mnoge se prave stvari
ne postižu umećem,
nego se prave u mukama
od svoje nesigurnosti.

Pustite mi na miru
moje smešne i smušene
dečake sa uskim ramenima
i očima što žmirkaju
kao da su kratkovide,
kao da se u njima
vreme polako otapa.

2.

Oni obično padnu
ako se penju na drveće.

Njihova lopta redovno
daleko premaši cilj.

Uvek dobijaju batine,
ako se s nekim potuku.

Oni nisu za neke
velike junačke igre
i ja vas duboko molim:
pustite mi na miru moje tihe dečake.

Oni su stalno povučeni
u neke svoje prostore
iz kojih pokušavaju
da se rukuju mislima.

To je kao kad sanjaš
da si usnio san.

3.

Glas im je mek i šaputav
kao zvuk mesečine.

I zapinju na ravnom
kao da se u hodu
sudaraju sa sobom.

Stvarno vas čestito molim:
pustite ih na miru
i nemojte im se rugati.

Oni izgledaju tako
kao da nevidljivi pristižu.
Zamisli kako toneš
uvis, u provalije
ovog ogromnog neba
među kristale svetlosti.

Tako nekako pristižu.

4.

Oni sede u razredu
zamišljeni i drveni.
Zabodu nos u knjigu,
ili gledaju kroz prozor.

Ne čuju šta ih pitamo,
jer ko zna gde su baš tada,
u kakvom drukčijem svetu
koji mi nikad ničim
nećemo ugledati.

Ne sanjamo svi jednako
i to nikom ne smeta.

A zašto svima smetamo
kad smo drukčije budni?

5.

Čaroban je taj svet
od izmišljene jave.

Tu su moji dečaci
najveće vojskovođe,
moreplovci i sportisti.

Tu oni vide oštro
kao kraljevski kondori.

Tu njihov govor čini
da vode postaju bistrije
i misao im u vetru
miriše na polenov prah.

Ako bi ikada pristali
da žive kao svi drugi,
čime bi onda rasli?

6.

Pustite mi na miru
moje ćutljive, smušene,
rasejane dečake.
Jer samo oni mogu
sutra da nas odvedu
sa one strane istog,
ako iznesu iz glave
te neobične čarolije
i nauče nas kako se
pentra po samom sebi
do snežnih vrhova nade.

I puste nas da zajedno
živimo u tom svetu,
nemogucem i njihovom,
i mi sa ovim uskim,
i mi sa širokim ramenima,
i mi najgori sportisti,
i mi najjači u ulici,
i mi, na izgled nevažni,
i mi, zasad najvažniji.

7.

Jer sve na svetu uvene.
Možda i ne znaš: i klikeri
uvenu kao trešnje.

Uvenu jaka ramena.
Uvenu lepe igre.
Zaustave se sva trčanja.

Osvrneš se i, okolo,
vidiš jedino sebe
kako si naglo zaćutao
kao veliko zvono
kome je puklo klatno.

I tek tada se prisetiš
da ipak u tebi ostaje
to čudo što sadrži
ne jednu, već bezbroj večnosti.
I shvatiš: samo se onaj,
ko je imun na stvarnost
nikada neće razboleti
od rđe i od venjenja.

8.

Šta posle detinjstva ostaje
jedino bezazleno.

Ostaju samo te glave
pune čarobnih svetova,
što se nikad ne tope,
što se nikad ne troše,
po nezastrtoj svetlosti
bez odjeka i senki.

Te glave iz kojih sutra
rastu njive i šume
kroz nešto što se ne može
sasvim nazvati vremenom,
i rastu ogromne prerije,
beskrajni okeani
i negde, u bespuću mašte,
nove neke komete,
kroz nešto što se ne može
sasvim nazvati prostorom.

9.

Rastu beli počeci
sasvim drukčijih tebe,
iz tih detinjih glava,
zamišjenih i običnih,
pametnih samo za čudno,
samo za neizvodljivo,
kao obilje reči
s kojih se para vetar.

Tih usamljenih glava,
pametnih samo za snove
od kojih su naučili
da istovetnost čitaju
raznim brzinama shvatanja

i tako nikad ne dosade
sebi i svome delu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:39

LAZLJIVA PESMA


Kažem mesec. I gle - mesec!
Kažem: trava. Stvarno - trava!
Evo zašto meni seva
Ova moja smešna glava.
Ova moja glava leva
što jedino zna da sneva.

A šta hoće glava luda?
Traži laži. Traži čuda.

Namigne mi mojim okom.
Usnom mi se mojom smeška.
Pa sve živo ispretura
i vrti se k'o vrteška.

Kaže: sunce nije sunce,
nit'se nebo nad njim plavi.
Kaže:hoću nešto lepše
u tvom oku da se javi.
Smisliću ti nove ptice.
Nove snove. Nova mora.
Biće svega čega nema.
Nemoj ovo što se mora.

I zaista - ljudi bolji.
I zaista - mekši dlan.
Sve su plave oči plavlje.
Svaki dan je belji dan.
I zbilja mi lepše tako
lažljivo i naopako.

U kosi se mesto zvrka
raznobojne zvezde roje.
U krošnjama neke boje
lažne, ali lepše stoje.

I odjednom sve je moje.
Sasvim moje. Samo moje.
Stvari koje ne postoje
odjendanput sve postoje.

Odjedanput - bordo mesec.
Odjedanput - plava trava.
Ljubičasto neko lišće
zelen vidik zavejava.
A mesec se samo smeška
mojom usnom moja glava.
Namigne mi mojim okom
i dalje se izmotava.

Sada mogu sve što hoću,
jer na mene čuda liče.
Samo šmrknem - stane reka
Samo trepnem - šuma niče.
Krov il' oblak rukom skinem.
Noć il' maglu skupim šakom.
Zato lažem kako zinem
i stvarno mi lepše tako.

Pa i ova leva glava
četvrtasta - k'o od panja
i ona mi triput draža
kad izmišlja i kad sanja.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:39

MALILINI


Mora biti da sam pošašavio
- načisto.

Zar ne vidiš da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od šarenog perja.

Nemam dukat da te kupim.
Nemam braću da te otmem.
Nemam majku da te uvračamo.

Da odem u vojsku
dve-tri godine,
rano mi je za vojsku,
a i šta cu bez tebe.

Da idem po vašarima,
Da sviram po birtijama,
da kupujem perje,
da se kockam, pa da zaradim,

- udaćes se za nekog
dok se vratim, nesrećo.

Beži mi sa mojih očiju.
Mora biti da sam pošašavio
- načisto.

Nisi ti ni lepa,
Malilini.
nisi ti ni kao ptica
od šarenog perja.

Ima takvih u ciganskom rodu
i jos lepših - barem hiljadu.

Da te kupim za dukat,
da ga odmah potrošiš.
Šta će meni braća,
pa da se u tebe zaljube.

Da je živa moja mati,
ti bi u nju pogledala
urokljivim očima,
i mater bi moju pretvorila
u vrbu.

A možda i ne bi,
Malilini.
Eto šta ja govorim.
Teško meni: lud sam!

Zar ne vidiš da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od šarenog perja - priznajem!

Nemoj da me kljuješ
u to moje grlo
sa tim lepim očima.

Ne mogu da dišem
od tebe.
U nosu mi duša,
nesrećo.

Ja žvaćem tvoju kosu.
Ti žvaćes moju krv.
Ja žvaćem tvoje ruke.
Ti žvaćes moje srce.

Ja žvacem tvoju crvenu maramu.
Ti žvaces moj nikakvi život.
I moju nikakvu sudbinu.

Tako si me dovela u nešto
glupavo
pa govorim,
a ne znam šta govorim.

Pa osećam,
a ne znam šta osećam.
Pa ja plačem
i ne plačem ujedno.

Sad moram da idem
da probam da nađem
neki drugi život
i drukčiju sudbinu.
Idem u vojnike.
baš me briga za tebe.
Idem odmah sutra
da budem oficir.

Baš je meni
život lep.
Otkud da je nikakav.

Nakriviću kapu preko uveta.
Četa mirno!
Četa napred marš!

Eto vidiš šta govorim.
sve - koješta.
šalim se.
Oprosti.

Mora biti da sam pošašavio
- načisto.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   9/3/2012, 22:40

RADMILA


- Jesi l moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.

- Da ti sviram u ušima?

- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetiće.

- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendžera.

- Da me mrze sve komšije.

- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.

- Da ne uđe ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetića,
da je život nešto naše,
najnaše.

-Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".

- Jesi l moje?
Najmoje?

- Jesam tvoje.
Najtvoje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Miroslav Antić   Danas u 17:11

Nazad na vrh Ići dole
 
Miroslav Antić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» Miroslav Antić
» Miroslav Ilic - note

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DVORCAFE :: OSTALO :: Poezija-
Skoči na: