DVORCAFE
DVORCAFE


 
PrijemSajtKalendarGalerijaFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaRegistruj sePristupi
RADIO NOVI GRAD
BRZI ČET DVORCAFE
Zadnje teme
» Damir Imamović - Diskografija (2006 - 2010)
Juče u 00:42 od milan08

» Rade Nikolic Bikinjac (1987 – 2006)
Juče u 00:32 od milan08

»  Mahir Bureković - Diskografija (1985 - 2002)
Juče u 00:26 od milan08

» Braca Geljic 2014
Sre Apr 23 2014, 10:31 od dj slave

» Vesna Zmijanac – Diskografija (1979 – 2011)
Sre Apr 23 2014, 00:57 od milan08

»  Emir Habibovic - Volja Bozija (2014)
Uto Apr 22 2014, 23:43 od milan08

» The Frajle - Pare Vole Me (EP) (2014)
Uto Apr 22 2014, 23:38 od milan08

» Oliver Mandic - Ono Sto Ti Nisam Rekao (2014)
Uto Apr 22 2014, 23:36 od milan08

»  Pink Music Festival 2014 (2014)
Uto Apr 22 2014, 23:34 od milan08

NAŠI BANERI
Image and video hosting by TinyPic


NAŠ BANER MOŽETE
PREUZETI  OVDJE



NAŠI PRIJATELJI


www.prigrevica.onlinegoo.com




rsk radio

Shrani.si



banner

Shrani.si




Beograd Online - TV i Radio




VIŠE INFORMACIJA OVDJE




Poslanici naj aktivniji meseca
milan08
 
auditaxi
 
MireP
 
ante sertić
 
banjska
 
Dragan Krajisnik3
 
milanbrka123
 
davida
 
dj slave
 
sima721
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 9 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 9 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 138 dana Sre Dec 15 2010, 01:00
Statistike
Imamo 6141 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je 101983471

Naši korisnici su poslali ukupno 103008 članaka u 8457 teme
google oglasi
Reklame
Share | 
 

 Tragom srpskih prezimena u Krajini

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 16:06

IVANČEVIĆ

Ivančevići su u Bosni zabeleženi u šematizmu pravoslavne eparhije i arhidijeceze Dabro-bosanske za 1882, kao pravoslavni Srbi sa više različitih slava, uglavnom u Bosanskoj Krajini.
Sa slavom Miholjdan, zabeleženi su u parohijama Agići (Dubica) i u Rujnici (Bihać).

U oblasti Pounja Ivančevići su "starinačka familija" (prema M. Karanoviću) što je diskutabilno pitanje s obzirom na pojam "starosedelaštva" koji je relativan.
Ivančevići su, kaže M. Karanović, deo jedne šire grupe porodica koje sve slave slavu Miholjdan, ali koje su se na neki način razrodile.

Ove porodice su zabeležene u dolini Korane na samoj granici Bosne i Hrvatske u mestu Bugar kod Rujnice.
Bili su nastanjeni u devet kuća, a doselili su se iz Kršlje (Slunj) gde ih je bilo preko 20 domaćinstava. Svi slave Miholjdan.

Takođe su živeli i u Gorijevcu, na padinama Grmeča s početka 20. veka, sa jednom kućom i slavom Jovanjdan.
Ovde se smatraju apsolutnim starosedeocima, "Bošnjacima", kako navodi Karanović.
U mestu Zlopoljac, na putu Bihać-Gata zabeležene su dve kuće Ivančevići (slava Miholjdan) koji su se doselili iz Like (Škare) pre okupacije Bosne.

U "Karlovačkom vladičanstvu", M. Radeka beleži Ivančeviće kao pravoslavne Srbe sa sledećim slavama:
Jovanjdan, Stevanjdan, Miholjdan i Nikoljdan.
U Lici i Krbavi Ivančevići su bili stanovnici mesta:
Gorići (Otočac), Gospić, Neteke, Otočac, Počitelj, Pothum, Ponori (Otočac), Turjanski i Zalužnica gde su bili najbrojniji, nastanjeni u preko trideset kuća.
Što se tiče same Hrvatske (i one pređašnje i sadašnje), Ivančevići su do poslednjih ratnih zbivanja bili stanovnici gotovo svih njenih opština.


Sve je preuzeto od KRAJISKI KUTAK


Poslednji put izmenio tirol dana Čet Jul 26 2012, 13:01, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 16:07

TRTIĆ

Među prezimenima u Bosanskoj krajini i Bosni, Trtići su zabeleženi kao pravoslavni Srbi krajem 19. veka u dve parohije:
Kola kod Banjaluke, sa slavom Nikoljdan, i u Sarajevu, sa slavom Petrovdan.
U to isto vreme u oblasti Livna, u parohijama Vrbica i Čelebić postoje samo Trtelje sa slavom Nikoljdan.
Skloni smo pretpostavci da im je ovo najpre bio "prezimenski nadimak" koji se zatim ustalio kao pravo prezime.

U oblastima Hrvatske, u Lici i Dalmaciji, zabeležena su samo prezimena Trtica u Omsici kod Bruvna i Vrhovinama više mesta oko Jezerana, sa slavom Jovandan, i Trtanj u Gospiću bez podataka o krsnom imenu.
Jagodići su se razgranali na više porodica sa različitim prezimenima, među kojim su i Trtići.

Samih Jagodića ima svega nekoliko kuća u Bosanskoj Krajini, a postoje bar tri različite verzije o njihovom poreklu i pravcu doseljavanja u Preodac i Tičevo.
Po jednoj, oni su svi najpre bili u Rorama, a odatle se doselili u Preodac i Tičevo.
Po drugoj, oni su došli od Livna (preko Grahova) pre dva veka.
Svakako da postoji veza između Jagodića i Trtića jer se po podacima s kraja 19. veka Jagodići javljaju u Bosni:
Gradiška-Laminačka kod Gradiške, Rekavice kod Banjluke i Banjaluka, Popović na Glamoču i Livno.
Svi slave Nikoljdan, mada među Jagodićima u Bosni ima porodica i sa drugačijim slavama i to oko Ključa, Tešnja, Mrkonjić-Grada, Prnjavora, Travnika, Dervente i Gradiške.

Po jednom predanju, trebalo bi da budu zaista poreklom od Jagodića sa Drine, odakle su preko Travnika stigli do Livna i Grahova, da bi se trajno nastanili pod Šatorom.
Za Jagodiće u Lici i Krbavi postoji podatak o samo jednoj kući u Lešću, dok ih M. Radeka beleži sa samo jednom slavom - Nikoljdan, što ide u prilog tvrdnji Petra Rađenovića. Konačan odgovor dala bi dublja istraživanja porekla i Trtića i Jagodića.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 16:27

RADOŠEVIĆ

Među srpskim prezimenima u Bosanskoj krajini krajem 19. veka, Đ. Janjatović beleži i Radoševiće i Radoše (što su kraća ili pak produžena verzija ovog prezimena) u mestima:
Agići (Dubica),
Ašani i Krupa (Krupa),
Bihać i Hrgar i Vrtoče (Bihać),
Palanka i Umci (Sanski Most) sa slavom Arhangel Mihajlo i
Vođenica (Petrovac)
i Kozarac (Prijedor) sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan.

Slede Prnjavor, Krupa, Prijedor i Bihać sa nekoliko različitih slava:
Đurđevdan, Mitrovdan, Ignjatijevdan, Jovandan, Miholjdan, Nikoljdan i Trifundan.
Radoši u Petrovcu i Hadranima (Sanski Most) slave Aranđelovdan,
a u Vaganu (Gerzovo) i Volarima (Varcar-vakuf, sada Mrkonjić Grad) Sv. arhiđakona Stefana.

U selu Vrtoče Radoševići su prema podacima iz 1920. bili nastanjeni u nekoliko zaselaka.
Tako je bilo 11 kuća u Kuli, dve u dolinama, dve u Redžinom kraju i tri pod Gradinom. Svi slave Aranđelovdan.
Ovde su se naselili pre jednog veka, a pre toga su bili na Skakavcu pod Velebitom.
Bili su još nastanjeni i u selu Busije, u samo jednoj kući, sa istom slavom.

Doselili su se iz Gračaca 1879. godine. Bilo ih je u Šainovcu iznad današnjeg Petrovca gde su se doselili početkom 18. veka, odakle su se raseljavali uokolo.
Ovde su, pak, došli iz Like kad se gradio petrovački grad.
Po predanju, slepi starešina Radošević doneo je lep kamen paši za izgradnju, koji mu je dao da bira gde će da se naseli.
Paša dozvoli da to bude kod potočića kome dadoše ime sela iz starog zavičaja - Skakavac.

U Suvaji su početkom 20. veka bili nastanjeni u Dolini Radoševića u pet domaćinstava, u Polju četiri i u Gajevima u dva.
Vele da im je staro prezime, pre doseljenja u Lici, bilo Stojisavljević (Stošljević).
U Petrovcu su Radoši sa slavom Aranđelovdan koji su se doselili iz Varcar-vakufa.

Radoševići pripadaju jakoj grupi familija koja je dala mnogo porodica u Pounju i Lici, grupi Rodić-Stojisavljević koja slavi Aranđelovdan.
Samo Radoševića ima 20 kuća u osam naselja, dok svih njihovih srodnika - 305 kuća.
Prvobitni zavičaj za sve njih u Bosanskoj Krajini je područje Plavno-Popina na Tromeđi odakle su se "rasipali" na obe obale Une.

Daljom starinom pre pet vekova došli su na Tromeđu iz Hercegovine, kao imućni stočari.
U "Karlovačkom vladičanstvu" navode se Radoševići u Lici i okolini sa više slava:
Stevandan, Jovandan, Đurđevdan, Ivanjdan, Mitrovdan.
Radoše se ne pominju.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 16:27

TUBIĆ

Među prezimenima Srba u Bosni koje je zabeležila pravoslavna crkva po parohijama krajem 19. veka bilo je Tubića i Tubina, Tubinovića i Tubica. Sva ova prezimena su nastala kao matronimička po nekoj čestitoj Tubi.
To (žensko) ime se sretalo u većini srpskih zemalja, a naročito je bilo rasprostranjeno (ili omiljeno) u Slavoniji, srednjoj Bosni i Lici.

Etimologija mu je neobjašnjena, kako tvrdi M. Grković, naš najveći stručnjak za poreklo srpskih imena.
Porodice sa ovim prezimenima slave mnoge slave, a Sv. Panteliju samo Tubini u Agićima kod Dubice i Tubići kod Čitluka, takođe u dubičkom protoprezviterijatu.

I Rađenović i Karanović beleže Tubine u Uncu, a Tuviće ili Tubiće u Bjelajskom i Bravskom.
Što se njihovog porekla tiče, oni kažu: "Dok Tubini spadaju u veliku familiju Kecmana sa slavom Sv. Vartolomej, Tuvići/Tubići su iz grupe Ćulibrka koji su se doselili iz Like i slave isključivo Jovandan.
Nekada su se prezivali Bajić. Rađenović smatra da su se doselili iz plemena Banjana u Staroj Hercegovini."
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 16:28

KARAKAŠ

"Karakaš" je turska složenica koja znači crna obrva (reč kaš se koristi i za uzdignute lučne krajeve sedla), pa nema nikakve sumnje da je neki od predaka ove familije imao upravo takve obrve, crne i izrazite.

Bilo ih je sve do posle Prvog svetskog rata, a nadamo se da ih još ima, u samom Bihaću i selu (Srpsko) Založje, sa slavom Nikoljdan.

Poreklom su od Vučkovića, iz Bjelajskog polja. Iz ove familije je bio Filip (otac poznatog srpskog ustanika i javnog radnika i pisca knjige "Robstvo u slobodi ili ogledalo pravde u Bosni" Gavre Vučkovića), koji se kao prvi Srbin naselio u Petrovac.

Vučkovići su se, pak, u okolinu Petrovca doselili iz Dabra, u Sanici, ali im je starina, po jednoj verziji iz Skradina u Dalmaciji, a po drugoj iz Korenice u Lici. Međutim, i ta mesta su bila samo prelazne lokacije između 16. i 18. veka, a dalje poreklo treba tražiti u južnijim srpskim krajevima, Staroj Hercegovini ili Crnoj Gori, a možda i današnjoj severnoj Albaniji, na Kosovu i Metohiji ili današnjoj zapadnoj Makedoniji.

Karakaši su, pak, svoje prezime svakako dobili među susedima muslimanima u Založj
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 16:29

BESLAĆ

Među prezimenima u Bosni, prema šematizmu Dabro-bosanske arhidijeceze za 1882. godinu, Beslaći su zabeleženi kao pravoslavni Srbi sa slavom Đurđevdan samo u eparhijama Bihać, Hrgar i Gudavac.

U krupskoj oblasti spominju se kao Beslaći i Baslaći. U Benkovcu koji leži u karsnim uvalama podno Grmeča, početkom 20. veka bile su dve kuće Baslaća sa slavom Đurđevdan - doseljeni iz Dobrosela pre okupacije Bosne.
I Beslaći su - u Doljanima, na kosama Grmeča prema Uni - zabeleženi u dve kuće, isto sa slavom Đurđevdan i doseljeni iz Dobrosela u Lici, ali posle ulaska Austrije u Bosnu.

Autor monografije "Pounje u Bosanskoj Krajini", M. Karanović, kaže da su Baslaći deo šire grupe porodica u ovim krajevima Lalić-Prica-Šijan čiji je zavičaj Korenica. Zajednička slava svih ovih familija je Aranđelovdan.
Ne zna se kada su Beslaći napustili ovu slavu i počeli da slave Đurđevdan.

Prezime Beslać je, po svemu sudeći, tipa Balaban, izvedeno od nadimka nekog pretka, prema turcizmu beslemać, beslemek koji je označavao krupnog čoveka, ali svojeglavog.
Za obesnog turskog gospodara on je bio "blesan", pa ga je tako i nazvao, a u stvari je bio nepokoran i tvrdoglav, ali da bi izbegao proganjanje namerno se pravio da ne razume sve što mu se naređuje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 16:29

TEGELTIJA

Prvo što možemo da kažemo jeste da prezime Tegeltija svakako nije nastalo iz neke srpske, već iz turske reči - upravo one koja se i spominje u navedenim stihovima narodne pesme, tegeltija, "meko ćebe koje se stavlja ispod sedla na konja".

Prema Đorđu Janjatoviću - "Prezimena Srba u Bosni" - 80-ih godina 19. veka Tegeltija je bilo u parohijama Gerzovo, Ljuvša, Medna Gonja i Medna Donja, Slatina i Travnik, a Tegeltića, koji su, u stvari, posrbili prezime, u Kukuljama kod Bosanske Gradiške.
I jedni i drugi slave - kako smo i naveli u uvodu - Đurđevdan.

Narodna pjesma bilježi:

Skoro nam se, baš iz Beča grada,
krasnog grada cara austrinskoga,
sitnom knjigom jedan štioc javlja,
po imenu Tegeltija Novo.
Pita Novak oklen mu korjeni,
kad su stigli do Varcar Vakufa
i do sela medenog imena
a ima i' još i u Slatini,
i u Ključu, pa u Podgoriji,
Podgoriji, selu malenome,
i Vojvodstvu Srpskom velikome;
i svi slave Svetog Georgija ...
Jere predak, orobi Turčina,
"na đogatu ništa ne ostavi,
sam' ostade gola tegeltija!"
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 16:32

BUBNJEVIĆ

Prema popisu srpskih prezimena u Bosni, Bubnjevići su zabeleženi u Gerzovu, Banjaluci, Laktašima i Prijedoru, sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan. U ovom kraju je zabeleženo i prezime Bubanj.

M. Karanović, u "Pounju", navodi da je Gerzovo, Pecku i Mednu nastanio veliki broj rodova koji slave Arhiđana Stefana, patrona dinastije Nemanjić.
Kod njih se sačuvalo predanje da se neki kaluđer iz Stare Srbije (Raška, Kosovo i Metohija), oduševio ovim krajevima dok je sakupljao priloge za Visoke Dečane, pa je sunarodnike iz starog kraja nagovorio da se ovamo nasele.

Sačuvalo se predanje da su starešine imale pravo da nose sablju, ćurak i dolamu, jer je ta oblast imala neku vrstu autonomije.
Jedan rod je prozvan Bubnjevići, jer im je predak, kao vojnik, nosio bubanj.
Verovatno su njihovi preci bili primorani da uzmu učešća kao martolozi u turskoj vojsci pri zauzimanju Jajca 1527. godine, te su se potom tu i nastanili.

Prema zapisu na jednom psaltiru iz 1737. godine, nađenom u biblioteci sarajevske bogoslovije, spominje se đak Laza, rodom Vujašković, "od plemena Mrnjavčevića". A na jednom je nadgrobnom krstu označen je "otac Lazin Vujaško Bubnjević".
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 17:32

ALJETIĆ

Među prezimenima u Bosni, s kraja 19. veka, šematizmi Pravoslavne crkve beleže samo prezime Aljatić u jednoj jedinoj parohiji - Gomionici kod Banjaluke, sa krsnom slavom Đurđevdan.
Vrlo je moguće da je ovo e umesto e u prezimenu samo greška, bilo sveštenika, bilo prepisivača podatka za knjigu "Šematizam pravoslavne mitropolije i arhidijeceze Dabrozili.

To svedoči i o velikoj starini i toponima Aljinovići, a možda i stanovnika koji su ovo prezime Aletić/Aljetić dobili prema ovom mestu iz koga su moguće potekli. Misli se, naime, da je Aljetić nastalo samo jotovanjem (u ovom slučaju umekašavanjem suglasnika l) i utoliko izmenjeno dok mu je značenje ostalo isto.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Pet Okt 22 2010, 17:32

ĆORIĆ

U Bosanskoj Krajini, prema Đ. Janjatoviću, "Srpska prezimena u Bosni", pravoslavne porodice Ćorić zabeležene su krajem 19. veka u parohijama Gomionici i Mahovljanima (kod Banaluke), u Kozarcima (kod Prijedora) i u Crnom Lugu (kod Grahova) - slava Jovanjdan, kod manastira Moštanice (Dubica) - Nikoljdan, a Đurđevdan samo u parohiji Oštra Luka, kod Sanskog Mosta.

U seljenjima tokom vekova, od okoline Berana do Sanskog Mosta, Jovanovići, potom Ćorići, promenili su, dakle, silom prilika, prezime, a verovatno - zbog veće pogodnosti spremanja i gošćenja - i datum proslavljanja svetitelja porodičnog zaštitnika: umesto u jesen - u proleće.

Neke porodice, kao spomenute kod Grahova, u Crnom Lugu, promenile su i svetitelja, opredeljujući se za Sv. Jovana!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Sub Okt 23 2010, 15:14

KONČAR

Zabilježene su pravoslavne porodice Končara u slijedećim mjestima u Bosanskoj krajini,
u selima Kotarac, Kulen Vakuf i Rujnica (1882. god.), te u Pounju, u malom Radiću (doselili iz Vrhovina u Lici,
poslije austrijske okupacije), Čaglici (takođe iz Like), Grabežu, Donjoj gati i Lipi.

Prezimena na -ar obično označavaju zanimanja, tj. ''nomina agentis'' kako se zovu u gramatici.
Prezimena tipa ribarić, kolarović, Užarević e sl. shvatljiva su i danas, jer su takva zanimanja prisutna u zanatskoj proizvodnji, ali prezimena tipa Štitarević ili toponim Tulari dovoljno jasno ukazuju na srednjevjekovnu, danas iščezlu djelatnost.

Prezime Končar kao i toponim Končari u Lici pripadaju ovom drugom tipu, jer su identična sa apelativom končar u značenju onaj koji proizvodi konac.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Sub Okt 23 2010, 15:16

BEJDIĆ

Spominju se u Petrovcu, tačnije u Bjelajskom Polju i selu Krivaja, u Pounju (Bosanska Krajina).
Predpostavlja se da je nastalo od muslimanskog imena Bejdo (Bejadin, Bejadudin), u značenju čistota vjere.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Sub Okt 23 2010, 16:44

DRONJAK

Spominju se u selu Šipovljani u Uncu (Bosanska Krajina) u kome je sačuvana slijedeća priča:
''Doselili su se iz Strmice po okupaciji... Misle da su se ranije zvali Dobrijevići. Negdje, kad su se momci doskakivali,
odskoči njihov momak, a bio u dronjavu odijelu. Svi na to poviču: ''Ha, odskoči Dronjak!''
Etimologija je u vezi sa pridjevom dronjav, u značenju odrpan, pocijepan.
Srodno prezime je Dronjić, kojeg susrećemo u prijedorskoj regiji (Omarska, Lamovita...)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Sub Okt 23 2010, 16:47

BAVELJIĆI

Među srpskim prezimenima u Bosni, već krajem 19. i početkom 20. veka nalazi se prezime Baveljić, ali i Bavelja.
Obe porodice slave Đurđevdan i obe su na području Banjaluka - Ključ - Mrkonjić Grad, koje i čitalac navodi.
Bavelje su u parohiji Medna Gornja, Gerzovo, a Baveljići u Stražicama, kod Ključa, kao i porodica g. Mirka.

Uvidom u literaturu o susednim geo i etnografskim oblastima ustanovili smo da ovog prezimena nema ni u udaljenijim oblastima odakle su dolazili naseljenici u zapadnu Bosnu.
Znači da su Baveljići prezime dobili tek posle doseljavanja, po nekom toponimu ili od nadimka.
Postojao je nadimak Bava, nepotvrđen u zapisima, možda od glagola baviti se, u značenju zadržavati se, kojem je pridodat nastavak -elja. Tako imamo Bava-Bavelja, kao u slučaju star-starkelja.

Inače, na Glasincu su nastanjeni Konjokradi-Pajići poreklom iz Drobnjaka kojih je bilo i u Sajicama, Pariževićima, Čitlucima i Vidrićima.
Oni slave Savindan, a prislužuju Đurđevdan, plemensku drobnjačku slavu. Neki slave i obrnuto, a neki slave samo Đurđevdan.
Tako dolazimo do indirektnog objašnjenja predanja da su Baveljići "potomci sv. Save". Naime, oni se ne samo slavili, već i gajili kult ovog svetitelja jer su vodili poreklo iz nemanjićkih naslednih zemalja, iz Hercegovine.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Administrator
Administrator


Broj poruka: 51369
Points: 59363
Reputation: 17
Datum upisa: 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Sub Okt 23 2010, 16:51

KECMANI

Kecmani se, prvi put spominju krajem 14. veka u povelji Vuka Brankovića, "gospodara Kosova i Drenice".
Dolaskom Turaka na Balkansko poluostrvo, u Srbiju i područje raško-nemanjićke države, Kecmani se povlače prema zapadu, tako da ih je, do migracija nakon Prvog i Drugog svetskog rata, najviše bilo samo na prostoru Bosanske Krajine:

u Pounju,
u Bosanskoj Krupi,
u Velikom Baliću,
Banjanima,
Dobroselu,
Driniću (kod Petrovca),
u Mrazovini (svi poreklom iz Bjelajskog Polja),
Počeniku i Lohovu,
u oblasti u Beglušcima,
Dvoru,
Trnjinića Brijegu,
Trubaru i Šinovljanima,
u Bjelajskom Polju,
u Suvaji,
Petrovcu (iz Drinića),
Bukovači,
u Busijama (iz Krnje Jele 1907. godine),
Bravsku, Kapljuvu i Janjilima,
kao i, bar krajem 19. veka, i u Rajnovcima kod Kulen Vakufa i u Prijedoru.

Neki od njih su "prešli":
u Prošiće, Nikiće,
Dragiće,
Trikiće,
Materiće
i Tubine,
ali su, osim nekoliko izuzetaka, nastavili da slave Svetog Vartolomeja.

O prezimenu i familiji Kecman moraće se napisati posebna, ne mala knjiga.
Slučajno je prvopotpisani autor ovih priloga unuk jedne "Kecmanuše" (kako se to govori oko Petrovca) iz Drinića, a Predrag Kecman, sin kolonizovanih u Srem, načinio je poseban sajt, pa se za detaljnije podatke treba obratiti ne samo na našu adresu, već i ovom mladom, ali vrednom istraživaču.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 

Tragom srpskih prezimena u Krajini

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 4Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DVORCAFE :: DISKUSIJE :: Krajina-