DVORCAFE
Dobro došli na forum DVORCAFE.
Da biste mogli pristupiti i videti sav forum morate biti registrovani kod nas.
Registracija je besplatna.
Dođite da se družimo.

DVORCAFE TIM
DVORCAFE


 
PrijemKalendarGalerijaFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaRegistruj sePristupi
RADIO NOVI GRAD
BRZI ČET DVORCAFE
Zadnje teme
NAŠI BANERI
Image and video hosting by TinyPic


NAŠ BANER MOŽETE
PREUZETI  OVDJE



NAŠI PRIJATELJI







Shrani.si



banner

Shrani.si




Beograd Online - TV i Radio




VIŠE INFORMACIJA OVDJE




Poslanici naj aktivniji meseca
milan08
 
auditaxi
 
djtommy
 
DarioKreso
 
coyote
 
crni75
 
terca123
 
daliborkokordun
 
geretbejl1
 
sasho30000
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 11 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 10 Gosta

seljak

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 138 dana 15/12/2010, 01:00
Statistike
Imamo 8536 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je duddo68

Naši korisnici su poslali ukupno 93623 članaka u 5095 teme

Share | 
 

 Tragom srpskih prezimena u Krajini

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 16:06

IVANČEVIĆ

Ivančevići su u Bosni zabeleženi u šematizmu pravoslavne eparhije i arhidijeceze Dabro-bosanske za 1882, kao pravoslavni Srbi sa više različitih slava, uglavnom u Bosanskoj Krajini.
Sa slavom Miholjdan, zabeleženi su u parohijama Agići (Dubica) i u Rujnici (Bihać).

U oblasti Pounja Ivančevići su "starinačka familija" (prema M. Karanoviću) što je diskutabilno pitanje s obzirom na pojam "starosedelaštva" koji je relativan.
Ivančevići su, kaže M. Karanović, deo jedne šire grupe porodica koje sve slave slavu Miholjdan, ali koje su se na neki način razrodile.

Ove porodice su zabeležene u dolini Korane na samoj granici Bosne i Hrvatske u mestu Bugar kod Rujnice.
Bili su nastanjeni u devet kuća, a doselili su se iz Kršlje (Slunj) gde ih je bilo preko 20 domaćinstava. Svi slave Miholjdan.

Takođe su živeli i u Gorijevcu, na padinama Grmeča s početka 20. veka, sa jednom kućom i slavom Jovanjdan.
Ovde se smatraju apsolutnim starosedeocima, "Bošnjacima", kako navodi Karanović.
U mestu Zlopoljac, na putu Bihać-Gata zabeležene su dve kuće Ivančevići (slava Miholjdan) koji su se doselili iz Like (Škare) pre okupacije Bosne.

U "Karlovačkom vladičanstvu", M. Radeka beleži Ivančeviće kao pravoslavne Srbe sa sledećim slavama:
Jovanjdan, Stevanjdan, Miholjdan i Nikoljdan.
U Lici i Krbavi Ivančevići su bili stanovnici mesta:
Gorići (Otočac), Gospić, Neteke, Otočac, Počitelj, Pothum, Ponori (Otočac), Turjanski i Zalužnica gde su bili najbrojniji, nastanjeni u preko trideset kuća.
Što se tiče same Hrvatske (i one pređašnje i sadašnje), Ivančevići su do poslednjih ratnih zbivanja bili stanovnici gotovo svih njenih opština.


Sve je preuzeto od KRAJISKI KUTAK


Poslednji put izmenio tirol dana 26/7/2012, 13:01, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 16:07

TRTIĆ

Među prezimenima u Bosanskoj krajini i Bosni, Trtići su zabeleženi kao pravoslavni Srbi krajem 19. veka u dve parohije:
Kola kod Banjaluke, sa slavom Nikoljdan, i u Sarajevu, sa slavom Petrovdan.
U to isto vreme u oblasti Livna, u parohijama Vrbica i Čelebić postoje samo Trtelje sa slavom Nikoljdan.
Skloni smo pretpostavci da im je ovo najpre bio "prezimenski nadimak" koji se zatim ustalio kao pravo prezime.

U oblastima Hrvatske, u Lici i Dalmaciji, zabeležena su samo prezimena Trtica u Omsici kod Bruvna i Vrhovinama više mesta oko Jezerana, sa slavom Jovandan, i Trtanj u Gospiću bez podataka o krsnom imenu.
Jagodići su se razgranali na više porodica sa različitim prezimenima, među kojim su i Trtići.

Samih Jagodića ima svega nekoliko kuća u Bosanskoj Krajini, a postoje bar tri različite verzije o njihovom poreklu i pravcu doseljavanja u Preodac i Tičevo.
Po jednoj, oni su svi najpre bili u Rorama, a odatle se doselili u Preodac i Tičevo.
Po drugoj, oni su došli od Livna (preko Grahova) pre dva veka.
Svakako da postoji veza između Jagodića i Trtića jer se po podacima s kraja 19. veka Jagodići javljaju u Bosni:
Gradiška-Laminačka kod Gradiške, Rekavice kod Banjluke i Banjaluka, Popović na Glamoču i Livno.
Svi slave Nikoljdan, mada među Jagodićima u Bosni ima porodica i sa drugačijim slavama i to oko Ključa, Tešnja, Mrkonjić-Grada, Prnjavora, Travnika, Dervente i Gradiške.

Po jednom predanju, trebalo bi da budu zaista poreklom od Jagodića sa Drine, odakle su preko Travnika stigli do Livna i Grahova, da bi se trajno nastanili pod Šatorom.
Za Jagodiće u Lici i Krbavi postoji podatak o samo jednoj kući u Lešću, dok ih M. Radeka beleži sa samo jednom slavom - Nikoljdan, što ide u prilog tvrdnji Petra Rađenovića. Konačan odgovor dala bi dublja istraživanja porekla i Trtića i Jagodića.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 16:27

RADOŠEVIĆ

Među srpskim prezimenima u Bosanskoj krajini krajem 19. veka, Đ. Janjatović beleži i Radoševiće i Radoše (što su kraća ili pak produžena verzija ovog prezimena) u mestima:
Agići (Dubica),
Ašani i Krupa (Krupa),
Bihać i Hrgar i Vrtoče (Bihać),
Palanka i Umci (Sanski Most) sa slavom Arhangel Mihajlo i
Vođenica (Petrovac)
i Kozarac (Prijedor) sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan.

Slede Prnjavor, Krupa, Prijedor i Bihać sa nekoliko različitih slava:
Đurđevdan, Mitrovdan, Ignjatijevdan, Jovandan, Miholjdan, Nikoljdan i Trifundan.
Radoši u Petrovcu i Hadranima (Sanski Most) slave Aranđelovdan,
a u Vaganu (Gerzovo) i Volarima (Varcar-vakuf, sada Mrkonjić Grad) Sv. arhiđakona Stefana.

U selu Vrtoče Radoševići su prema podacima iz 1920. bili nastanjeni u nekoliko zaselaka.
Tako je bilo 11 kuća u Kuli, dve u dolinama, dve u Redžinom kraju i tri pod Gradinom. Svi slave Aranđelovdan.
Ovde su se naselili pre jednog veka, a pre toga su bili na Skakavcu pod Velebitom.
Bili su još nastanjeni i u selu Busije, u samo jednoj kući, sa istom slavom.

Doselili su se iz Gračaca 1879. godine. Bilo ih je u Šainovcu iznad današnjeg Petrovca gde su se doselili početkom 18. veka, odakle su se raseljavali uokolo.
Ovde su, pak, došli iz Like kad se gradio petrovački grad.
Po predanju, slepi starešina Radošević doneo je lep kamen paši za izgradnju, koji mu je dao da bira gde će da se naseli.
Paša dozvoli da to bude kod potočića kome dadoše ime sela iz starog zavičaja - Skakavac.

U Suvaji su početkom 20. veka bili nastanjeni u Dolini Radoševića u pet domaćinstava, u Polju četiri i u Gajevima u dva.
Vele da im je staro prezime, pre doseljenja u Lici, bilo Stojisavljević (Stošljević).
U Petrovcu su Radoši sa slavom Aranđelovdan koji su se doselili iz Varcar-vakufa.

Radoševići pripadaju jakoj grupi familija koja je dala mnogo porodica u Pounju i Lici, grupi Rodić-Stojisavljević koja slavi Aranđelovdan.
Samo Radoševića ima 20 kuća u osam naselja, dok svih njihovih srodnika - 305 kuća.
Prvobitni zavičaj za sve njih u Bosanskoj Krajini je područje Plavno-Popina na Tromeđi odakle su se "rasipali" na obe obale Une.

Daljom starinom pre pet vekova došli su na Tromeđu iz Hercegovine, kao imućni stočari.
U "Karlovačkom vladičanstvu" navode se Radoševići u Lici i okolini sa više slava:
Stevandan, Jovandan, Đurđevdan, Ivanjdan, Mitrovdan.
Radoše se ne pominju.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 16:27

TUBIĆ

Među prezimenima Srba u Bosni koje je zabeležila pravoslavna crkva po parohijama krajem 19. veka bilo je Tubića i Tubina, Tubinovića i Tubica. Sva ova prezimena su nastala kao matronimička po nekoj čestitoj Tubi.
To (žensko) ime se sretalo u većini srpskih zemalja, a naročito je bilo rasprostranjeno (ili omiljeno) u Slavoniji, srednjoj Bosni i Lici.

Etimologija mu je neobjašnjena, kako tvrdi M. Grković, naš najveći stručnjak za poreklo srpskih imena.
Porodice sa ovim prezimenima slave mnoge slave, a Sv. Panteliju samo Tubini u Agićima kod Dubice i Tubići kod Čitluka, takođe u dubičkom protoprezviterijatu.

I Rađenović i Karanović beleže Tubine u Uncu, a Tuviće ili Tubiće u Bjelajskom i Bravskom.
Što se njihovog porekla tiče, oni kažu: "Dok Tubini spadaju u veliku familiju Kecmana sa slavom Sv. Vartolomej, Tuvići/Tubići su iz grupe Ćulibrka koji su se doselili iz Like i slave isključivo Jovandan.
Nekada su se prezivali Bajić. Rađenović smatra da su se doselili iz plemena Banjana u Staroj Hercegovini."
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 16:28

KARAKAŠ

"Karakaš" je turska složenica koja znači crna obrva (reč kaš se koristi i za uzdignute lučne krajeve sedla), pa nema nikakve sumnje da je neki od predaka ove familije imao upravo takve obrve, crne i izrazite.

Bilo ih je sve do posle Prvog svetskog rata, a nadamo se da ih još ima, u samom Bihaću i selu (Srpsko) Založje, sa slavom Nikoljdan.

Poreklom su od Vučkovića, iz Bjelajskog polja. Iz ove familije je bio Filip (otac poznatog srpskog ustanika i javnog radnika i pisca knjige "Robstvo u slobodi ili ogledalo pravde u Bosni" Gavre Vučkovića), koji se kao prvi Srbin naselio u Petrovac.

Vučkovići su se, pak, u okolinu Petrovca doselili iz Dabra, u Sanici, ali im je starina, po jednoj verziji iz Skradina u Dalmaciji, a po drugoj iz Korenice u Lici. Međutim, i ta mesta su bila samo prelazne lokacije između 16. i 18. veka, a dalje poreklo treba tražiti u južnijim srpskim krajevima, Staroj Hercegovini ili Crnoj Gori, a možda i današnjoj severnoj Albaniji, na Kosovu i Metohiji ili današnjoj zapadnoj Makedoniji.

Karakaši su, pak, svoje prezime svakako dobili među susedima muslimanima u Založj
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 16:29

BESLAĆ

Među prezimenima u Bosni, prema šematizmu Dabro-bosanske arhidijeceze za 1882. godinu, Beslaći su zabeleženi kao pravoslavni Srbi sa slavom Đurđevdan samo u eparhijama Bihać, Hrgar i Gudavac.

U krupskoj oblasti spominju se kao Beslaći i Baslaći. U Benkovcu koji leži u karsnim uvalama podno Grmeča, početkom 20. veka bile su dve kuće Baslaća sa slavom Đurđevdan - doseljeni iz Dobrosela pre okupacije Bosne.
I Beslaći su - u Doljanima, na kosama Grmeča prema Uni - zabeleženi u dve kuće, isto sa slavom Đurđevdan i doseljeni iz Dobrosela u Lici, ali posle ulaska Austrije u Bosnu.

Autor monografije "Pounje u Bosanskoj Krajini", M. Karanović, kaže da su Baslaći deo šire grupe porodica u ovim krajevima Lalić-Prica-Šijan čiji je zavičaj Korenica. Zajednička slava svih ovih familija je Aranđelovdan.
Ne zna se kada su Beslaći napustili ovu slavu i počeli da slave Đurđevdan.

Prezime Beslać je, po svemu sudeći, tipa Balaban, izvedeno od nadimka nekog pretka, prema turcizmu beslemać, beslemek koji je označavao krupnog čoveka, ali svojeglavog.
Za obesnog turskog gospodara on je bio "blesan", pa ga je tako i nazvao, a u stvari je bio nepokoran i tvrdoglav, ali da bi izbegao proganjanje namerno se pravio da ne razume sve što mu se naređuje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 16:29

TEGELTIJA

Prvo što možemo da kažemo jeste da prezime Tegeltija svakako nije nastalo iz neke srpske, već iz turske reči - upravo one koja se i spominje u navedenim stihovima narodne pesme, tegeltija, "meko ćebe koje se stavlja ispod sedla na konja".

Prema Đorđu Janjatoviću - "Prezimena Srba u Bosni" - 80-ih godina 19. veka Tegeltija je bilo u parohijama Gerzovo, Ljuvša, Medna Gonja i Medna Donja, Slatina i Travnik, a Tegeltića, koji su, u stvari, posrbili prezime, u Kukuljama kod Bosanske Gradiške.
I jedni i drugi slave - kako smo i naveli u uvodu - Đurđevdan.

Narodna pjesma bilježi:

Skoro nam se, baš iz Beča grada,
krasnog grada cara austrinskoga,
sitnom knjigom jedan štioc javlja,
po imenu Tegeltija Novo.
Pita Novak oklen mu korjeni,
kad su stigli do Varcar Vakufa
i do sela medenog imena
a ima i' još i u Slatini,
i u Ključu, pa u Podgoriji,
Podgoriji, selu malenome,
i Vojvodstvu Srpskom velikome;
i svi slave Svetog Georgija ...
Jere predak, orobi Turčina,
"na đogatu ništa ne ostavi,
sam' ostade gola tegeltija!"
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 16:32

BUBNJEVIĆ

Prema popisu srpskih prezimena u Bosni, Bubnjevići su zabeleženi u Gerzovu, Banjaluci, Laktašima i Prijedoru, sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan. U ovom kraju je zabeleženo i prezime Bubanj.

M. Karanović, u "Pounju", navodi da je Gerzovo, Pecku i Mednu nastanio veliki broj rodova koji slave Arhiđana Stefana, patrona dinastije Nemanjić.
Kod njih se sačuvalo predanje da se neki kaluđer iz Stare Srbije (Raška, Kosovo i Metohija), oduševio ovim krajevima dok je sakupljao priloge za Visoke Dečane, pa je sunarodnike iz starog kraja nagovorio da se ovamo nasele.

Sačuvalo se predanje da su starešine imale pravo da nose sablju, ćurak i dolamu, jer je ta oblast imala neku vrstu autonomije.
Jedan rod je prozvan Bubnjevići, jer im je predak, kao vojnik, nosio bubanj.
Verovatno su njihovi preci bili primorani da uzmu učešća kao martolozi u turskoj vojsci pri zauzimanju Jajca 1527. godine, te su se potom tu i nastanili.

Prema zapisu na jednom psaltiru iz 1737. godine, nađenom u biblioteci sarajevske bogoslovije, spominje se đak Laza, rodom Vujašković, "od plemena Mrnjavčevića". A na jednom je nadgrobnom krstu označen je "otac Lazin Vujaško Bubnjević".
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 17:32

ALJETIĆ

Među prezimenima u Bosni, s kraja 19. veka, šematizmi Pravoslavne crkve beleže samo prezime Aljatić u jednoj jedinoj parohiji - Gomionici kod Banjaluke, sa krsnom slavom Đurđevdan.
Vrlo je moguće da je ovo e umesto e u prezimenu samo greška, bilo sveštenika, bilo prepisivača podatka za knjigu "Šematizam pravoslavne mitropolije i arhidijeceze Dabrozili.

To svedoči i o velikoj starini i toponima Aljinovići, a možda i stanovnika koji su ovo prezime Aletić/Aljetić dobili prema ovom mestu iz koga su moguće potekli. Misli se, naime, da je Aljetić nastalo samo jotovanjem (u ovom slučaju umekašavanjem suglasnika l) i utoliko izmenjeno dok mu je značenje ostalo isto.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    22/10/2010, 17:32

ĆORIĆ

U Bosanskoj Krajini, prema Đ. Janjatoviću, "Srpska prezimena u Bosni", pravoslavne porodice Ćorić zabeležene su krajem 19. veka u parohijama Gomionici i Mahovljanima (kod Banaluke), u Kozarcima (kod Prijedora) i u Crnom Lugu (kod Grahova) - slava Jovanjdan, kod manastira Moštanice (Dubica) - Nikoljdan, a Đurđevdan samo u parohiji Oštra Luka, kod Sanskog Mosta.

U seljenjima tokom vekova, od okoline Berana do Sanskog Mosta, Jovanovići, potom Ćorići, promenili su, dakle, silom prilika, prezime, a verovatno - zbog veće pogodnosti spremanja i gošćenja - i datum proslavljanja svetitelja porodičnog zaštitnika: umesto u jesen - u proleće.

Neke porodice, kao spomenute kod Grahova, u Crnom Lugu, promenile su i svetitelja, opredeljujući se za Sv. Jovana!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    23/10/2010, 15:14

KONČAR

Zabilježene su pravoslavne porodice Končara u slijedećim mjestima u Bosanskoj krajini,
u selima Kotarac, Kulen Vakuf i Rujnica (1882. god.), te u Pounju, u malom Radiću (doselili iz Vrhovina u Lici,
poslije austrijske okupacije), Čaglici (takođe iz Like), Grabežu, Donjoj gati i Lipi.

Prezimena na -ar obično označavaju zanimanja, tj. ''nomina agentis'' kako se zovu u gramatici.
Prezimena tipa ribarić, kolarović, Užarević e sl. shvatljiva su i danas, jer su takva zanimanja prisutna u zanatskoj proizvodnji, ali prezimena tipa Štitarević ili toponim Tulari dovoljno jasno ukazuju na srednjevjekovnu, danas iščezlu djelatnost.

Prezime Končar kao i toponim Končari u Lici pripadaju ovom drugom tipu, jer su identična sa apelativom končar u značenju onaj koji proizvodi konac.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    23/10/2010, 15:16

BEJDIĆ

Spominju se u Petrovcu, tačnije u Bjelajskom Polju i selu Krivaja, u Pounju (Bosanska Krajina).
Predpostavlja se da je nastalo od muslimanskog imena Bejdo (Bejadin, Bejadudin), u značenju čistota vjere.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    23/10/2010, 16:44

DRONJAK

Spominju se u selu Šipovljani u Uncu (Bosanska Krajina) u kome je sačuvana slijedeća priča:
''Doselili su se iz Strmice po okupaciji... Misle da su se ranije zvali Dobrijevići. Negdje, kad su se momci doskakivali,
odskoči njihov momak, a bio u dronjavu odijelu. Svi na to poviču: ''Ha, odskoči Dronjak!''
Etimologija je u vezi sa pridjevom dronjav, u značenju odrpan, pocijepan.
Srodno prezime je Dronjić, kojeg susrećemo u prijedorskoj regiji (Omarska, Lamovita...)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    23/10/2010, 16:47

BAVELJIĆI

Među srpskim prezimenima u Bosni, već krajem 19. i početkom 20. veka nalazi se prezime Baveljić, ali i Bavelja.
Obe porodice slave Đurđevdan i obe su na području Banjaluka - Ključ - Mrkonjić Grad, koje i čitalac navodi.
Bavelje su u parohiji Medna Gornja, Gerzovo, a Baveljići u Stražicama, kod Ključa, kao i porodica g. Mirka.

Uvidom u literaturu o susednim geo i etnografskim oblastima ustanovili smo da ovog prezimena nema ni u udaljenijim oblastima odakle su dolazili naseljenici u zapadnu Bosnu.
Znači da su Baveljići prezime dobili tek posle doseljavanja, po nekom toponimu ili od nadimka.
Postojao je nadimak Bava, nepotvrđen u zapisima, možda od glagola baviti se, u značenju zadržavati se, kojem je pridodat nastavak -elja. Tako imamo Bava-Bavelja, kao u slučaju star-starkelja.

Inače, na Glasincu su nastanjeni Konjokradi-Pajići poreklom iz Drobnjaka kojih je bilo i u Sajicama, Pariževićima, Čitlucima i Vidrićima.
Oni slave Savindan, a prislužuju Đurđevdan, plemensku drobnjačku slavu. Neki slave i obrnuto, a neki slave samo Đurđevdan.
Tako dolazimo do indirektnog objašnjenja predanja da su Baveljići "potomci sv. Save". Naime, oni se ne samo slavili, već i gajili kult ovog svetitelja jer su vodili poreklo iz nemanjićkih naslednih zemalja, iz Hercegovine.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    23/10/2010, 16:51

KECMANI

Kecmani se, prvi put spominju krajem 14. veka u povelji Vuka Brankovića, "gospodara Kosova i Drenice".
Dolaskom Turaka na Balkansko poluostrvo, u Srbiju i područje raško-nemanjićke države, Kecmani se povlače prema zapadu, tako da ih je, do migracija nakon Prvog i Drugog svetskog rata, najviše bilo samo na prostoru Bosanske Krajine:

u Pounju,
u Bosanskoj Krupi,
u Velikom Baliću,
Banjanima,
Dobroselu,
Driniću (kod Petrovca),
u Mrazovini (svi poreklom iz Bjelajskog Polja),
Počeniku i Lohovu,
u oblasti u Beglušcima,
Dvoru,
Trnjinića Brijegu,
Trubaru i Šinovljanima,
u Bjelajskom Polju,
u Suvaji,
Petrovcu (iz Drinića),
Bukovači,
u Busijama (iz Krnje Jele 1907. godine),
Bravsku, Kapljuvu i Janjilima,
kao i, bar krajem 19. veka, i u Rajnovcima kod Kulen Vakufa i u Prijedoru.

Neki od njih su "prešli":
u Prošiće, Nikiće,
Dragiće,
Trikiće,
Materiće
i Tubine,
ali su, osim nekoliko izuzetaka, nastavili da slave Svetog Vartolomeja.

O prezimenu i familiji Kecman moraće se napisati posebna, ne mala knjiga.
Slučajno je prvopotpisani autor ovih priloga unuk jedne "Kecmanuše" (kako se to govori oko Petrovca) iz Drinića, a Predrag Kecman, sin kolonizovanih u Srem, načinio je poseban sajt, pa se za detaljnije podatke treba obratiti ne samo na našu adresu, već i ovom mladom, ali vrednom istraživaču.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    23/10/2010, 17:34

STOJAKOVIĆ

Prema šematizmu Srpske pravoslavne crkve za 1882. godinu, slava Stojakovića u Bukovači kod Petrovca, Gomionici kod Banjaluke,
Kozlici kod Sanskog Mosta i u Krupi i selima oko nje - Gudavac, Dobroselo, Dubovik, Jasenica i Ruiška, jeste Sv. Nikola.

Na rečnoj zaravni, iznad doline reke Sanice, u selu Prisjeci, žive Stojakovići za koje je zabeleženo da kao svoje krsno ime slave Sv. Jovana i da su tu došli iz sela Vojić, u okolini Krupe, još pre austrijske okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine.
U Bosni, međutim, ima mnogo Stojakovića sa još devet slava.

Stojakovići naseljeni u gotovo svim mestima oko Krupe potiču iz susednih sela.
Ta lokalna preseljenja - iz sela Suvaje u varošicu Krupu, iz Matavaza u selo Bušević, da pomenemo samo dva primera,
- učestala su u vreme Laudonovog rata 1788-1791, kada se veliki broj porodica iselio na Kordun i u Liku,
a posle buna protiv Turaka sredinom 19. veka i u Srbiju.

Poznato je i iseljavanje čitavih grupa porodica - među kojima su, prema pouzdanim izvorima, bili i Stojakovići - u Srbiju kneza Miloša, na posede oko Loznice koje su napustili Turci.

Prema M. Radeki u knjizi "Gornja Krajina. Karlovačko vladičanstvo", Stojakovići su srpske pravoslavne familije koje, pored Sv. Nikole, slave još šest slava. Ovaj podatak samo potvrđuje našu tezu da su oni zapravo vrlo različitog porekla.

Ovo patronimičko prezime - od ličnog imena Stojak - moglo je da nezavisno postane na različitim stranama srpskog etničkog prostora, što znači i da svi Stojakovići ne moraju da budu ni u kakvoj srodničkoj vezi.
Tek neka produbljenija istraživanja (izrada studije o familijama ovog prezimena) mogla bi da da određenije rezultate i ukaže na isti ili više različitih korenova nastanka Stojakovića.



Poslednji put izmenio tirol dana 7/9/2011, 17:51, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    23/10/2010, 18:24

VRŽINA

Zabilježeno u selima Kolunić i Busije u Bjelajskom polju, Bosanska Krajina (porijeklom iz Like),
te u Velikom Radiću i Gornjim Petrovićima (Pounje).
Etimologija ovog prezimena može se objasniti na dva načina:
- od imenice vržina u značenju veliki vrg ili
- od vrž u značenju čvor + sufiks -ina.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    23/10/2010, 18:24

DODIG

Zabilježeno u Uncu (porijeklom iz Prologa), zatim u Trninića brijegu (iz Dalmacije)
i u Drvaru (gdje su se doselili iz Dalmacije u prvoj polovini XIX vijeka, te u Gornjem Vrtoču u Uncu.
Prezime koje prvi put srećemo sa istorijskom potvrdom u pisanim dokumentima 1712. god., a čija etimologija govori o stočarskom životu
njihovih nosilaca, jer je identično sa imenom dodig koja ukazuje na dodizan (pokretanje stoke i ljudi na nove položaje).
Zanimljivo je da je ono stvoreno slovenskim jezičkim sredstvima i da ga začudo, ne nalazimo ni kod Vlaha,
pa ni kod samih Rumuna u Rumuniji.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    24/10/2010, 13:10

VEKIĆ

Vekići se spominju u Bosanskoj Krajini, Lici i Dalmaciji, u kojima je četiri petine stanovništva, bar poslednjih pet stoleća (vekova) - sve do poslednjih etničkih čišćenja - čini srpski etnički element.
I sama slava Vekića, Sv. Stevan - ili, kako to u Bosanskoj Krajini tačno kažu, Sv. arhiđakon Stefan - jasno govori o velikoj starosti i južnijem poreklu porodice.

Prema popisima pravoslavnih porodica u Bosanskoj Krajini, Vekići su zastupljeni u više krajeva i sa mnogim slavama.
Samo Vekići u parohijama Vođenica, kod Petrovca, i Junuzovci, kod Gradiške, slave arhiđakona Stefana.
Ostali žive oko Prijedora, Krupe, Dubice, ali ih ima i oko Travnika i Vlasenice.
U Lici ih ima samo u Suvaji, kod Srba, ali oni slave samo Jovanjdan ili Đurđevdan.

Prema monografiji za Bjelajsko polje, stoji doslovce da ih ima u Bjelajskom Vagancu, šest kuća, a slava Stevanjdan.
Doselili su se početkom 19. veka iz Srba, gde su se zvali Rašuo.
Odatle se, već posle dve godine, veći deo prebaci u Male Stjenjane, gde ih je bilo mnogo više nego u Jazbinama (Bjelajski Vaganac).
Ime su dobili po nekoj babi Veki.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    24/10/2010, 18:35

Jovčići/Jovičići

Matičari su prezime članova ove familije pisali različito, kao što to je slučaj i sa ovim prezimenom - u zaglavlju pisma štampanim slovima piše Jovčić, a u potpisu Jovičić. Kao slava se navodi Pantelijindan, 8. avgusta.
Potiče iz sela Radomirovca za koje kaže da se ranije zvalo Svinjuha, a da je novo ime dobilo posle Prvog svetskog rata, po vojvodi Radomiru Putniku.

Ovo je primer kako i pisani dokumenti mogu biti nepouzdani, jer je nekada neki službenik ili sveštenik menjao prezime Jovičić u Jovčić, ili obrnuto, zavisno od toga za koji je oblik mislio da je pravopisno pravilniji, bez obzira na to šta je u narodu uobičajeno.
Ranije smo u tom smislu naveli Ajdukoviće.
I pored toga što o svom prezimenu malo zna, g. Jov(i)čić navodi legendu da su se njegovi preci u Radomirovac (tada u Svinjuhe) doselili u 17. stoleću sa juga Srbije ili iz Crne Gore i da im je ranije prezime bilo Vuković. Stoga smo, između nekoliko desetina grana Vukovića (i Vukova) raznih slava, potražili svečare Sv. Pantelije, jer je to njegova slava. Našli smo ih u nekoliko naselja u oblasti Sanice i Pounja, kao i jedini podatak da su u te krajeve došli iz Dalmacije, Kninske krajine ili Like.

Analogija sa seobama i kretanjima nekoliko hiljada familija iz ovih zapadnih krajeva upućuje da je njihov prazavičaj mogao biti u južnoj Srbiji, u Crnoj Gori, pa i u današnjoj severnoj Albaniji. Tamo ih, međutim, nismo pronašli sa ovom slavom, iz čega se može zaključiti ili da su se svi iselili, a preostali pomrli, ili, kao i Jov(i)čići, promenili prezimena.

Samo prezime nije zagonetno. Nastalo je od imena pretka Jovice, koje je hipokoristik od Jovan, ali je u jednom kraju sačinjeno prezime Jovičić, a u drugom je sažeto u Jovčić, zbog gutanja samoglasnika, uobičajenog u zapadnim srpskim krajevima.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    24/10/2010, 18:36

RADOŠEVIĆ

Među srpskim prezimenima u Bosanskoj krajini krajem 19. veka, Đ. Janjatović beleži i Radoševiće i Radoše (što su kraća ili pak produžena verzija ovog prezimena) u mestima:
Agići (Dubica),
Ašani i Krupa (Krupa),
Bihać i Hrgar i Vrtoče (Bihać),
Palanka i Umci (Sanski Most) sa slavom Arhangel Mihajlo i
Vođenica (Petrovac)
i Kozarac (Prijedor) sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan.

Slede Prnjavor, Krupa, Prijedor i Bihać sa nekoliko različitih slava:
Đurđevdan, Mitrovdan, Ignjatijevdan, Jovandan, Miholjdan, Nikoljdan i Trifundan.
Radoši u Petrovcu i Hadranima (Sanski Most) slave Aranđelovdan,
a u Vaganu (Gerzovo) i Volarima (Varcar-vakuf, sada Mrkonjić Grad) Sv. arhiđakona Stefana.

U selu Vrtoče Radoševići su prema podacima iz 1920. bili nastanjeni u nekoliko zaselaka.
Tako je bilo 11 kuća u Kuli, dve u dolinama, dve u Redžinom kraju i tri pod Gradinom. Svi slave Aranđelovdan.
Ovde su se naselili pre jednog veka, a pre toga su bili na Skakavcu pod Velebitom.
Bili su još nastanjeni i u selu Busije, u samo jednoj kući, sa istom slavom.

Doselili su se iz Gračaca 1879. godine. Bilo ih je u Šainovcu iznad današnjeg Petrovca gde su se doselili početkom 18. veka, odakle su se raseljavali uokolo.
Ovde su, pak, došli iz Like kad se gradio petrovački grad.
Po predanju, slepi starešina Radošević doneo je lep kamen paši za izgradnju, koji mu je dao da bira gde će da se naseli.
Paša dozvoli da to bude kod potočića kome dadoše ime sela iz starog zavičaja - Skakavac.

U Suvaji su početkom 20. veka bili nastanjeni u Dolini Radoševića u pet domaćinstava, u Polju četiri i u Gajevima u dva.
Vele da im je staro prezime, pre doseljenja u Lici, bilo Stojisavljević (Stošljević).
U Petrovcu su Radoši sa slavom Aranđelovdan koji su se doselili iz Varcar-vakufa.

Radoševići pripadaju jakoj grupi familija koja je dala mnogo porodica u Pounju i Lici, grupi Rodić-Stojisavljević koja slavi Aranđelovdan.
Samo Radoševića ima 20 kuća u osam naselja, dok svih njihovih srodnika - 305 kuća.
Prvobitni zavičaj za sve njih u Bosanskoj Krajini je područje Plavno-Popina na Tromeđi odakle su se "rasipali" na obe obale Une.

Daljom starinom pre pet vekova došli su na Tromeđu iz Hercegovine, kao imućni stočari.
U "Karlovačkom vladičanstvu" navode se Radoševići u Lici i okolini sa više slava:
Stevandan, Jovandan, Đurđevdan, Ivanjdan, Mitrovdan.
Radoše se ne pominju.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    24/10/2010, 18:36

KLJUTIĆI

Đ. Janjatović navodi da je među srpskim prezimenima u Bosanskoj krajini s kraja 19. veka u Ratkovu kod Ključa zabeleženo jedino prezime Klutić, sa krsnim imenom Marko Evanđelist.
S obzirom da su ovo podaci pravoslavne eparhije kojoj su Klutići pripadali, teško je pomisliti da nisu verodostojni.
Verovatno je u pitanju nepreciznost u pisanju. Naime, u staroj, predvukovskoj, azbuci koja je čak u Srbiji važila sve do 1869, a u Bosni, tada pod okupacijom, na to nije obraćana posebna pažnja, nije postojalo slovo lj,već se umesto njega pisalo l i dodavao znak za umekšavanje (kakav i danas postoji u ruskom jeziku).
Moguće je da sveštenik, školovan pre usvajanja reforme srpskog azbuke, nije znao za ovu izmenu, pa "meki znak" nije ni dodao.

Posebno je neobično što Kljutići (pitanje je da li baš svi) slave dve slave - Marka Evanđelista i Nikoljdan (verovatno Sv. Nikolu, 19. decembra). Pošto se Markovdan slavi 8. maja po novom kalendaru, moguće je da im je Sv. Nikola u daljoj prošlosti bio preslava, mada nju zapadnoj Bosni ne slave sve porodice.
To bi mogao biti razlog što u crkvenim knjigama nije zabeležena slava Sv. Nikole, već samo glavna slava, Marko Evanđelist.
Osim u spomenutim zapadnijim krajevima, u srpskom narodu se, inače, običavalo da se svetac zaštitnik zemlje i imanja gde porodica živi, slavi dva puta u kalendarskoj godini, pa ako je slava Đurđevdan (6. maja) onda je preslava zimski praznik istog svetitelja - Đurđic (16. novembra). Pošto Marko Evanđelist nema zimski pandan, moguće je da je kao preslava ili zimska slava uzet Sv. Nikola.

Postoji i drugo objašnjenje, možda bliže istini: da je Sv. Nikola uzet za drugu slavu, jer je ženidbom (čitaočeve majke ili babe) nasleđena, odnosno doneta u miraz respektabilan komad zemlje, a raniji vlasnik tog poseda je slavio Nikoljdan.
Da dodamo da je Sv. Marko Evanđelist slava koja je najrasprostranjenija u Krajini, dok je u srednjoj i istočnoj Bosni veoma retka.
Ovo je jedno od onih prezimena koja zahtevaju obimnija istraživanja.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    24/10/2010, 18:37

O Vujmilovićima

Samo prezime Vujmilović vodi poreklo od starog imena zabeleženog u Dečanskoj hrisovulji, po M. Grković, a koje glasi Vujimil, složeno ime od hipokoristika Vuja i slovenskog korena "–mil", čije su varijante Vujmil, Vujmilo i slično.

Prema tome, poreklo je, u Raškoj, tačnije u oblasti Podibra i Gokčanice i najzad, najdalje, u mestu Plana u Studeničkoj oblasti, gde postoji selo Vujmilovići.
U Gokčanici u nekoliko sela žive porodice koje nazivaju Vujmilovci a koji potiču iz spomenutog sela Vujmilovića.
U selu Ribnici postoji i izvor Vujmilovska Česma, a u selu i familija sa ovim prezimenom a tamo ih zovu i Šućuri odnosno Rsovci.
Prezime Šućuri su dobili po Jaćimu Šućuru junaku iz Prvog ustanka iz ove familije, a Rsovci, prema mestu Rsovcu (Trstenik) gde su se u jednom trenutku privremeno iselili.
Tamo se i danas jedan potok zove Šućurov, kao uspomena na Vujmilovce.

Istog porekla su i Vujmilovci i Tanaskovići u Rudnjaku, od Vujmilovića u Planoj, kao i oni u Gračacu. Svi ovi rodovi slave Jovanjdan, a "prekađuju" na letnjeg Sv. Jovana (praznik koje pada 7. jula, poznatiji kao Ivanjadan).
Samo za jedan ogranak, u selu Vukušica u istoj ovoj studeničkoj oblasti, kaže se da više ne postoji, tj. da su "izumrli", a mi uvek dodajemo: možda su, zapravo, nekud odseljeni.

Na njihovu zemlju naselili su se neki Durkalići (Guzonje) iz Gračaca.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    24/10/2010, 18:38

Inđići

Inđića je u poslednja tri veka bilo na prostorima Like i Bosanske Krajine.
Odakle su se ovamo doselili ne kaže ni jedan postojeći izvor precizno, ali predanje kaže da su iz Vrhovine u Lici.
Dakle, Inđića je bilo i u Kijanu (Gračac) u Lici (sa slavom Sv. Nikola), upravo doseljenih iz Vrhovina.

U "Leksiku prezimena SR Hrvatske" (1976), na teritoriji Hrvatske do druge polovine, a možda i do 90-ih godina 20. veka, Inđići su bili naseljeni u opštinama Bjelovar, Vinkovci, Virovitica, Gračac, Grubišno Polje, Donji Miholjac, Zagreb, Kostajnica, Križevci, Našice, Nova Gradiška i Osijek.

Najbrojniji su bili u Grubišnom Polju u selima Gornja i Donja Rašenica, Gakovo, Velika Dapčevica, zatim u Šegovini Mašićkoj kod Nove Gradiške i u Osijeku.
Ovaj izvor, kako smo već više puta naglašavali, ne navodi podatke o veroispovesti i nacionalnom opredeljenju.

M. Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu" (Lika, Krbava, Banija, Kordun, Gacka), navodi da su slave Inđića Aranđelovdan i Nikoljdan.

Prema Đ. Janjatoviću, u Bosni je krajem 19. veka bilo još Inđića, sa drugim slavama
- Đurđevdan u selu Rujnicama kod Bihaća i u Sarajevu,
Sv. Jovana u Dugom Polju kod Dervente i Bosanskom Brodu
i Sv. Nikolu u Vođenici kod Petrovca i Kozarcu kod Prijedora.

Sv. Tripuna su slavili Inđići u Bihaću i Hrgaru,
Majkića Japri (Sanski Most),
Kralupima (Visoko),
Palanci i Umci (Sanski Most) i u Palančištu (Prijedor).

U dva mesta u oblasti Sanice, Korjenovo i Srpska Sanica, susrećemo Inđiće doseljene iz Like, slava Sv. Nikola.

Milan Karanović u monografiji o Bosanskoj krajini navodi da su prezime dobili "negde na vojsci u Ličkoj Vrhovini", prema imenu pretka ubeleženog u protokole Vojne granice.
Prema predanju oni su jedan rod sa Drljačama, Bigama i Jeremićima, a prezime su dobili u neka davna vremena kad su dosta putovali po moru kao vojnici.
Jedan od predaka se zvao Biga, drugi, Božanić, Inđić i Brkić.

Jedan ogranak ove gupe porodica iz Prijedora su Borojevići, od kojih je možda i čuveni austrijski maršal Borojević.

U Pounju se spominju u dva mesta sa starim prezimenom Inđić, a sadašnjim Drljača u Donjem Buševiću i (Milić-begovom) Duboviku.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
uafpvnapv
Pravnik foruma
Pravnik foruma


Broj poruka : 43040
Points : 58403
Reputation : 17
Datum upisa : 25.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    25/10/2010, 13:23

Lovrić

U "Karlovačkom vladičanstvu". Radeka za Lovriće kaže da su i pravoslavni i rimokatolici.
Pravoslavni slave Lazarevu subotu, Petrovdan i Nikoljdan.

U nekadašnjoj ličko-krbavskoj županiji, po istraživanjima R. Grujića, Lovrića ima u Gospiću i Širokoj Kuli.
Na zadarskim ostrvima ima Lovrića u Preku, na Ugljanu, doseljeni su sa Livanjskog polja na posed vlastelina Jurinih u 19. veku. Na Murter, kod šibenskog vlastelina Divnića, došli su još u 1453. godine kao čobani sa Vrane. Selo je inače zasnovala porodica Dragojevića koje više nema.

Lovrića, pravoslavnih Srba, ima i u Livanjskom polju, u Bastasima, Donjem Žabljaku i Odžaku. Zabeleženo je da su se u Donji Žabljak i Rapovinu (zaselak Žabljaka) doselili iz Odžaka, gde su stigli od Sinja, u Dalmaciji. U Zastinju ih jebilo već 1741. godine. U 20. veku bilo ih je dosta u Sinju i po Cetinskoj krajini. Odatle su se naselili po Bosni.

U Sanici, u Bosanskoj Krajini, Lovrići su od nekog popa Lovre sa Glamoča, gde su se zvali Jelići. Slave Časne verige apostola Petra. Isto i Lovrići u Pounju, u selu Zborište, pod planinom Previjom na Baniji.
Ima ih i u selu Glinici, na međi sa Banijom.
Doselili su se krajem 19. veka iz Like, i slave spomenute Časne verige. Lovrića sa slavom Nikoljdan ima samo u Drakseniću kod Dubice.
Ovo je prezime nesumnjivo patronimičko, od imena Lovro koje je poodavno uobičajeno u srpskom narodu, još od srednjeg veka.
Nastalo od imena Lovren, a ono grčkog - Lavrentije.

Ali, danas je veoma rasprostranjeno - potpuno pogrešno - mišljenje da je Lovro katoličko ime.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tragom srpskih prezimena u Krajini    Danas u 10:04

Nazad na vrh Ići dole
 
Tragom srpskih prezimena u Krajini
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DVORCAFE :: DISKUSIJE :: Krajina-
Skoči na: