DVORCAFE
Dobro došli na forum DVORCAFE.
Da biste mogli pristupiti i videti sav forum morate biti registrovani kod nas.
Registracija je besplatna.
Dođite da se družimo.

DVORCAFE TIM
DVORCAFE


 
PrijemKalendarGalerijaFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaRegistruj sePristupi
RADIO NOVI GRAD
BRZI ČET DVORCAFE
Zadnje teme
NAŠI BANERI
Image and video hosting by TinyPic


NAŠ BANER MOŽETE
PREUZETI  OVDJE



NAŠI PRIJATELJI







Shrani.si



banner

Shrani.si




Beograd Online - TV i Radio




VIŠE INFORMACIJA OVDJE




Poslanici naj aktivniji meseca
milan08
 
Milo44
 
muftakis
 
krstanl
 
bacom68
 
XbaneX
 
kikone17
 
milanbrka123
 
KRISTIANREA
 
sallegrof
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 22 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 21 Gosta

alekssasa

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 138 dana 15/12/2010, 01:00
Statistike
Imamo 8969 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je bacom68

Naši korisnici su poslali ukupno 96356 članaka u 5256 teme
Similar topics

    Share | 
     

     Jedan od najstrasnijih dokumenata

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
    AutorPoruka
    nebitan
    V.I.P
    V.I.P


    Broj poruka : 627
    Points : 692
    Reputation : 0
    Datum upisa : 30.10.2014
    Godina : 36
    Lokacija : Petrinja - Norge

    PočaljiNaslov: Jedan od najstrasnijih dokumenata   28/12/2015, 17:55

    Jedan od najstrasnijih dokumenata

    Jedan od najstrašnijih dokumenata ZASLUŽENE PROPASTI SRPSKO-JUGOSLOVENSKE „DRŽAVE“!


    Koliko je bila država svedoči, u malo reči, ovaj jezivo-bolni, nepodnošljiv-za-videti potpis.

    Milunka Savić se bori da u upravi Banke gde radi kao čistačica popravi svoj ionako bedni status. I potpisuje se kao „NADNIČARKA, vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti“!

    Ej, bre, dvostruki vitez dve najhrabrije savezničke vojske, neposredno nakon velike pobede u svetskom ratu.

    Jedino što to, očigledno, nije bila i pobeda ove prezrene i odbačene junakinje koju su, iz mnogo razloga, proglasili „najhrabrijom ženom-ratnikom u svim vojskama koje su učestvovale u ratu“, „novom Jovankom Orleankom“, „besmrtnim herojem o kome će pričati pokolenja“…

    Bačena na kolena pred kofu s prljavom vodom, da kleči i trlja prljavi, ispljuvani pod pred uglađenom gospodom što je ni ne primećuju dok prolaze raskošnim hodnicima Hipotekarne banke.




    Novo doba, novo vreme i novi društveni odnosi u velelepnoj Kraljevini što je đavolski lako zaboravila svoje poreklo i svoje najzaslužnije građane, branioce i neimare krvlju zaslužene slobode.

    Ratni drug ove čudne nadničarke (čistačice i viteza dvaju odlikovanja koje nisu na grudima imali ni ministri vojni, ni mnogi generali francuske i jugoslovenske vojske), moćni i prebogati kralj Aleksandar Karađorđević nije mnogo mario za njene muke sa administracijom firme u kojoj je našla uhlebljenje i koja je hranila i nju i njenu (i onu rođenu i onu usvojenu) decu.

    Čudo neviđeno!

    Kako je to uopšte moglo da promakne vidu i pažnji tolikih ratnih veterana, a sada visokih vojnih i državnih funkcionera, uglednih profesora Univerziteta i akademika, posleratnih industrijalaca i fabrikanata, vlasnika dedinjskih, topčiderskih i senjačkih palata, kraljevih ađutanata i uticajnih novinara i književnika?



    Gde im je bila duša?

    A još kad se setimo one sramotne maskarade, kad su za velike godišnjice završetka svetskog rata ovu „nesnalažljivu“ radnicu i neustrašivog ratnika DOSLOVNO PREOBLAČILI U LEPE HALjINE I NOVE UNIFORME, „da se ne bi brukali“ pred stranim diplomatama i njihovim visokim vojnim delegacijama.

    A to što su se brukali pred svojom ćutljivom i u miru stidljivom ratnom drugaricom, i što su se brukali pred Bogom, i pred svim izginulim Milunkinim i kralj Aleksandrovim saborcima, i pred precima i potomcima, i pred nebeskom i zemaljskom pravdom – to im, očigledno, nije bilo važno.

    Zato će uskoro i platiti odgovarajuću cenu u ognjenim kapijama sledećeg rata i slične surovosti koju će osetiti na svojoj koži od novih oslobodilaca (podjednako nezainteresovanih i za njih i za Milunku i za sve njihove propuštene šanse i one biblijske kao i nušićevske zavrzlame).

    Nove nepravde će samo naslediti i produbiti one stare, produbljujući jaz između srpske sudbine i naših (nikad ostvarenih) želja.


    Ali, ako imamo u vidu da nije samo najhrabrija ratnica Evrope bila čistačica u novoj Jugoslaviji, već i da je u isto vreme jedva krpio kraj s krajem (u zemunskoj fabrici kartona i papira „Vapa“) najmlađi vojnik (i podoficir) od sve 133 zemlje koje su učestvovale u ratu, podnarednik Momčilo Gavrić; da je herojski branilac Beoograda, čudom preživeli (teško ranjavani) Dragutin Gavrilović stavljen na „crnu listu“ svojih pretpostavljenih, bez ikakve šanse da ikada postane general i vodi trupe); da je bilo zabranjeno svima da dođu i poklone se senima i posmrtnim ostacima legendarnog vojvode i majora Vojislava Tankosića (kad su prenešene na Novo groblje u Beograd); da je najstariji sin kralja Petra, princ Đorđe (jedini u ratu – na Mačkovom kamenu – ranjeni pripadnik ma koje evropske dinastije) proglašen za ludog i smešten prisilno u duševnu bolnici sve do ulaska Nemaca 1941. u zemlju; da je vojvoda Živojin Mišić kraljevom naredbom penzionisan i poslat na selo da gaji šljive i kajsije (jer mu je otvoreno rekao šta misli o našim novim hrvatskim „sunarodnicima“); da su mnogi junački oficiri srpske vojske izvršili samoubistvo kada su njihovim nekadašnjim neprijateljima, austrougarskim komandirima i komandantima nove vlasti dale čin više, a njih ostavile bez unapređenja, i kad su morali da slušaju komande i trpe osvetoljubivu perfidnost svojih protivnika sa Cera i Kolubare; da su u magacine Vojnog muzeja otišle sve one slavne, kuršumima i šrapnelima kidane, a junaštvom sačuvane „pukovske zastave“ (jer su se dodeljivale nove, jugoslovenske); da je Arčibald Rajs isteran iz službe u beogradskoj policiji jer je hteo da iskoreni korupciju iz državne službe; da je sudija koji je u mučeničku smrt poslao Gavrila Principa a njegove drugove na vešala postao ugledni jugoslovenski sudija; da je zbog „mira u kući“ Vidovdan prestao da bude državni praznik, a iz predratnog (u Austrougarskoj prihvaćenog) naziva „Srpskog narodnog pozorišta“ u Novom Sadu izbačena ona srpska odrednica… i još toliko toga, besramnog i neoprostivog – ako sve to imamo na pameti i u vidu, kako je uopšte i mogla da se završi ova suluda, gnusna jugoslovenska avantura srpske političke elite (predvođene ambicioznim i nedovoljno sposobnim kraljem).

    Sve postaje jasno kao dan i bistro kao izvorska voda, već iz ovog malog-velikog, krunskog dokumenta još nenapisane optužnice protiv izdajnika svih srpskih žrtava, sve naše muke, sve ucveljene srpske ratne siročadi, svih ratnih invalida i prosjaka, čitave na krst samoubilačke politike raspete Otadžbine.

    Dragoslav Bokan

    facebookreporter.org/koreni.rs


    Nazad na vrh Ići dole
    Pogledaj profil korisnika
     
    Jedan od najstrasnijih dokumenata
    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
    Strana 1 od 1
     Similar topics
    -
    » Note koje ste trazili

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    DVORCAFE :: DOBRO DOŠLI :: Novost iz Svjeta-
    Skoči na: